3 pitanja za... Katarinu Mitrović

Povod za kratak razgovor sa Katarinom Mitrović jeste knjiga „Vladarke iz praiskona“, o najstarijim srpskim kneginjama, županicama i kraljicama.

Kojim ste se kriterijumima vodili u sačinjavanju izbora od 17 vladarki koje će biti junakinje Vaše knjige „Vladarke iz praiskona“?

Kriterijum za izbor 17 zanimljivih žena naše prošlosti nametnuo se sam po sebi jer su one bile supruge srpskih vladara, počev od Jovana Vladimira, kneza Duklje, pa do Stefana Dušana, cara Srba i Grka. U suštini, u knjizi se govori o više od 17 junakinja. Reč je uglavnom o princezama, kneginjama i kraljicama o kojima je sačuvano premalo podataka da bi se njihovi životopisi izdvojili u posebna poglavlja, bilo stoga što su im brakovi kratko trajali i bili okončani na neuobičajene načine, ili zato što su se sećanja na njih izgubila u tami prohujalih vremena. Međutim, bez njih, gotovo uzgred pomenutih, ni pripovest o 17 glavnih junakinja ne bi bila potpuna.

Koliko je predanog rada bilo potrebno da delo dobije konačan oblik, koji vremenski opseg obuhvata Vaša studija i s kojom vladarkom započinjete ovu povest?

Rad na ovoj studiji potvrđuje istinitost drevne latinske poslovice da i knjige, poput ljudi, imaju svoju sudbinu. Prve radove koji se odnose na žensku stranu istorije napisala sam još 2014. godine. Potom su usledila ozbiljna istraživanja u čijem centru se nalazio lik kraljice Jelene Anđeo. S vremenom pogled se širio na njene prethodnice, kao i na supruge njenih sinova i unuka. Knjiga obuhvata razdoblje od kraja 10. do sedamdesetih godina 14. veka. Prva junakinja je Kosara, kći bugarskog cara Samuila i devičanska supruga Jovana Vladimira, svetog kneza i mučenika.

Kakve su, u celini uzev, bile srpske kneginje, županice i kraljice; koliko su udaljene od stereotipnih predstava srednjovekovnih pisaca?

Ženski likovi koji iskrsavaju pred našim očima razgrćući prašnjave zastore minulih

vremena, odlikuju se pre svega autentičnošću i stamenošću. Reč je o ženama koje su i u svoje vreme plenile mudrošću, hrabrošću, lepotom, obrazovanjem, saosećajnošću. Većini njih sudbina, istorijska i lična, nije bila odviše naklonjena. Premda su njihove glave bile ukrašene krunama, njihovi životi su često bili obremenjeni nedaćama i ophrvani brigama, daleko od sjaja vladarskih haljina u kojima se pojavljuju na freskama. Neke od njih bile su odbačene kao supruge i majke, druge su ostale bezdetne, jedne su upamćene kao fatalne zavodnice, dok su pojedine bile prognanice i zatočenice. Neretko su ostajale bez muževa, dece, prestola, države, ugleda. Ova knjiga je priča o ženskom srednjem veku i kao takva ima zadatak da prevazilazi predubeđenja.

Autor: Siniša Bošković

Izvor: časopis Bukmaker, br. 64