15 osećanja koje je doživeo svaki čitalac trilera - ova opsesija je stvarna!
Istinski ljubitelji trilera će prvi priznati da je ovaj žanr poseban. Pravi zločin je pun neizrecive tragedije, horora i nasilja, ali kada je triler napisan sa brigom i poštovanjem, pun je ljudskosti i saosećanja. U njima pisci razotkrivaju najmračnije strane čovečanstva, ali i ono njabolje u ljudima. Postoji i nešto nesumnjivo interesantno o toj mračnoj strani — šta možemo da naučimo suočeni s neumitnim tragedijom? Šta možemo da saznamo o ljudima na koje ona vrši uticaj? Šta možemo da naučimo o životu ispunjenom saosećajnošću i nežnošću?
Lako je pogubiti se u grozomornim detaljima trilera zasnovanih na stvarnim događajima. Ali nije to ono na šta se navuku čitaoci. Barem to nije privuklo mene. Postoji nešto što izaziva zavisnost kod čitalaca kada pokušavaju da povežu dokaze i shvate šta se desilo, ali to nije zagonetka koju treba rešiti – njih intrigira ljudska priroda u njenom najgorem i najboljem izdanju.
Ako čitate prave trilere, već znate da je ovo tačno. Ali ste, svakako, iskusili neka od ovih osećanja:
1. Ne možete da zaspite jer ste preplašeni na smrt Ovo je pravi zločin. On se stvarno dogodio. Što znači... da može da se desi i vama. Trebaće vam mnogo sreće da zaspite večeras.
2. Osećaj da se nalazite na korak od rešenja. Odgovor mora da vam je pred nosom!
3. Mislite da ste rešili slučaj - ali vašu teoriju pregaze novi dokazi.
4. Ali ipak se osećate kao da ste ekspert za forenziku i da biste definitivno mogli da budete istražitelj. Budimo iskreni: promašili ste poziv.
5. Bojite se sami sebe jer ste opsednuti morbidnim detaljima. Ne osuđuj me, draga!
6. Osećate se kao da će vam srce iskočiti iz grudi kada čitate užasavajuće detalje. Iskreno govoreći, pravi zločin je čudniji od fikcije.
7. Ne možete da razmišljate ni o čemu osim o slučaju ‒ čak i kad ste na poslu, u školi, u prodavnici, na sastanku... Ok, ali koliko puta ste slučajno spomenuli ubistvo na prvom sastanku?
8. Znate istinu, duboko u sebi, iako ne možete da je dokažete. Ponekad imate onaj osećaj u stomaku i već znate ko je krivac. Prosto to znate.
9. Sumnjičavi ste i u najobičnijim, svakodnevnim situacijama: Ok, ali zašto me ovaj čovek po imenu „blokirani broj“ stalno zove? Je li to ubica po horoskopskim znacima?
10. Šizite dok razmišljate o tome kako bi se sve odvijalo da se zločin dogodi u vašem susedstvu. Teško je ne povezivati ove priče sa svojim životom i ne izgubiti se u najgorim mogućim scenarijima. Kome uopšte možete da verujete?
11. Nadate se da ćete na kraju knjige naći neke odgovore. Nažalost, ima mnogo nerešenih zločina. A dešava se i da nas rešeni zločini ne zadovolje svojim krajem…
12. U totalnoj ste agoniji kada nema jasnog završetka. Da li ćete ikad saznati istinu?
13. Morate da pričate sa svima o slučaju: „Ok, znam da sam samo došla da pokupim veš sa hemijskog čišćenja, ali da li ste čuli za Golden stejt ubicu?“
14. Pomalo ste uzbuđeni kada istražujete slučaj na internetu. Knjiga skoro uvek ima bolje informacije, ali možete ih naći brže na internetu.
15. Onaj osećaj čistog zadovoljstva kada sretnete srodnu dušu - nekog podjednako opsednutim trilerima kao vi. Prijatelj s kojim čitate krimiće je prijatelj za ceo život!
Autor: Melisa Regsdejl
Izvor: bustle.com
