Šta je novo pronašao o darovitoj lepotici velikog srca i kako je stvorena možda i najlepša pesma na srpskom jeziku „Santa Maria della Salute“ Laze Kostića, saznali smo od Pera Zupca, autora knjige „Lenka Dunđerska“.

Književnik Pero Zubac napisao je knjigu „Lenka Dunđerska“, najkompletniju biografiju žene kojoj je napisana verovatno najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku – „Santa Maria della Salute“ Laze Kostića. U upornom, dugom, i nepojamnim preprekama zasutom traganju za istinom o Dunđerskima, Pero Zubac utkao je želju da se ispravi istorijska nepravda naneta ovoj časnoj porodici uglednih vojvođanskih Srba i da se osvetli skoro pa mit o Jeleni Lenki Dunđerskoj.

Zašto je u Vašem traganju za istinom o Dunđerskima put (bio) zasut preprekama? Kakva im je nepravda načinjena, a Vi lirskom studijom „Lenka Dunđerska“ želite da je ispravite?

Velika im je nepravda učinjena. Imam toliko podataka da to dokažem, ali to bi bio uzaludan posao. Meni je u godinama u kojima sam pisao knjigu o Lenki najviše pomogla unuka Gedeona Dunđerskog, Lenkinog najmlađeg brata Teodora. Ona mi je poklonila i jedinu sačuvanu knjigu iz Lenkine biblioteke u kojoj su potpisi, monogrami, i ne samo Lenkini. Čak je na jednoj stranici i jasan otisak kažiprsta i jedno lepo nacrtano srce. Za tih nekoliko godina našeg dragocenog mi prijateljstva, jednom mi je, kada sam joj rekao da se država nije pridržavala u potpunosti ugovora sa Dunđerskima o poklonu dvorca u Čelarevu, jer u parku nije izgrađen mali mauzolej za porodičnu istoriju Dunđerskih, te da Ugovor o poklonu nije validan, i da Teodora i njen brat u Australiji mogu da traže povrat po zakonima restitucije, duhovito, odgovorila: „O, dragi Pero, kakav bi to bio biser za srpski žurnalizam, Teodora Dunđerski poklonila dvorac u Čelarevu nasledniku Laze Kostića, pesniku Peru Zupcu.“

Iako ste uveravani da je sve što se imalo reći o Lenki već pronađeno i saznato, Vi ste u „neprobojnom štitu“ ipak našli pukotinu i pronašli ponešto što pre Vas nije bilo poznato. Možete li nam otkriti šta nam je novo u tom pogledu donela Vaša knjiga?

U mojoj knjizi su sabrana svedočenja o Lenki do kojih sam dolazio čitajući i listajući hiljade napisanih stranica. Moja su, darovana mi otkrića, njenog rukopisa, likovnog i muzičkog dara, njena pesma, i moji su zaključci o brojnim temama koje dotiče ova knjiga. To je, u neku ruku, i knjiga o Lazaru Kostiću.

Da bi se rodila „Santa Maria della Salute“, morala je žena u toj pesmi opevana biti zaslužna te lepote. Bilo je toliko žena pre nje, a nijedna nije „sa takvim intenzitetom, dubinom i kvalitetom uokvirivala njegovu (Kostićevu) unutrašnju Animu“. Kakva je svojstva Jelena Dunđerski posedovala tako da je postala pokretač na stvaranje najlepše ljubavne pesme na srpskom jeziku?

Najbolji je opis Lenke u Lazarevom pismu Nikoli Tesli u kome mu piše da je, dok se molila nad kivotom Svete Angeline, pomislio da je u kivotu neki svetac da bi rukom dotakao tu nebesku lepotu.

Kada i kako ju je bolest skolila? Kako je javno mnjenje onoga vremena primilo tu bolnu vest? Gde je Lazu Kostića zateklo to saznanje?

Zvanično, tifusna groznica i to u elitnom bečkom hotelu, gde je sa majkom pošla da vidi neku opersku predstavu. Retko ko je u to poverovao, a gradskih priča je bilo i biće ih. U Lazarevoj labuđoj pesmi piše: „A ona svisnu.“

Da li je Lenka volela Lazara? Šta Vaša lirska studija može o tome da kaže? Je li bilo uzajamne sklonosti?

Jeste, i on je voleo nju.

U kakvom je sećanju Lenka ostala u narodu s kraja 19. veka? Kakvu je pamte?

Kao lepoticu, plemenitu, darovitu za sport i umetnost, anđeoskog glasa, velikog srca za darivanje potrebitima.

Planirate li da materijal dosad sakupljen iskoristite za zasebnu knjigu posvećenu celokupnoj porodici Dunđerski?

Imam materijala za knjigu o porodici Lazara i Sofije Dunđerski, ali za takvo nešto se ne sme usuditi čovek koji ima 80 darovanih godina.

Autor: Siniša Bošković

Izvor: časopis Bukmarker, br. 60