Prvog petka u februaru u knjižari Delfi u SKC-u održana je trideset šesta tribina Laguninog književnog kluba. O knjizi Luca Zajlera „Kruso“ govorili su teoretičarka književnosti Spomenka Krajčević, germanistkinje Jelena Kostić Tomović i Biljana Pajić, kao i pisac Vladimir Tabašević.

Luc Zajler je rođen 1963. u Geri u Tiringenu i živi u Vilhelmshorstu i Stokholmu. Dobitnik je brojnih priznanja, pored ostalih Nagrade „Ingeborg Bahman“, Bremenske književne nagrade i Fontaneove nagrade. Za debitantski roman „Kruso“ dobio je između ostalog Nemačku književnu nagradu i nagradu „Uve Jonson“.

Spomenka Krajčević, koja je inače prevela i Zajlerovu priču „Srce šuma“, nadahnuto je govorila o Zajlerovom romanu, ne štedeći hvale upućene prevodiocu Nikoli Jordanovu. Ona je istakla i neke teme tipične za Zajlerovu prozu, poput gustih poetskih slika, zvukova i šumova koji prožimaju njegovu prozu, opisa fizičkog rada i implicitnog pitanja sme li se biti pesnik pored tolike odgovornosti da se fizički radi, kao i neosporno autobiografskih elemenata na kojima je ona zasnovana.

Radnja romana „Kruso“, koji je postao takoreći kultni odmah po objavljivanju, dešava se na istočnoevropskom ostrvu Hidenze u vreme neposredno pre pada Berlinskog zida. Ostrvo je u to vreme, dakle osamdesetih godina prošlog veka, bilo svojevrsna enklava kontrakulture, svih onih koji nisu mogli ili nisu želeli da se uklope u postojeći sistem, a geografski položaj ostrva, koje je udaljeno pedesetak kilometara od granice Danske, omogućavao je i trajno bekstvo na Zapad preko Baltika. Biljana Pajić je istakla da je jedan od glavnih junaka Zajlerovog romana – Kruso – izgrađen na osnovu stvarne i veoma značajne figure na alternativnoj pank sceni Nemačke Demokratske Republike, koji se zvao Aljoša Rompe i čiji je bend bio preteča Ramštajna.

Vladimir Tabašević je napomenuo da je glavna ideja romana prožimanje politike i poetike: društvenopolitički „brodolom“ Istočne Nemačke i njenog sistema otvara prostor za poeziju kao onog spasonosnog, kao jedinog rezervoara na osnovu kojeg je moguće graditi neke buduće odnose i zajednice.

Nadovezujući se na ovo zapažanje Jelena Kostić Tomović je skrenula pažnju na činjenicu svojevrsnog književnog „buma“ pisaca iz Istočne Nemačke. Ono što je za ovu novu književnost karakteristično nije naprosto nostalgija za jednom državom koje više nema, nego pre za ljudima koji su bili alternativa istočnonemačkom sistemu, koji su želeli da taj sistem poboljšaju, demokratizuju, ne želeći pritom da ih preplave svetleće reklame, zatvaranje fabrika i razulareni kapitalizam.

Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 2. mart, a tema će biti roman „Đavolji nakot“ Margaret Atvud, nastao prema motivima Šekspirove „Bure“. Ovaj roman je na popustu od 30% do 2. marta u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.