O temama koje će uvek biti zimzelene: roman „Ko zna šta će od mene biti“ predstavljen u Delfi SKC-u
U petak 4. aprila svoju knjigu „Ko zna šta će od mene biti“ predstavila nam je Ivana Lukić, u dupke punoj knjižari Delfi SKC.
Zabavan, podsticajan i važan – takav je roman za tinejdžere Ivane Lukić koji je napisan u interesantnoj formi, na mobilnom telefonu.
Kroz kratke dnevne zapise o životu glavnog junaka, šesnaestogodišnjeg Luke, autorka, koja je dugogodišnja školska psihološkinja, pa dobro poznaje stavove i probleme tinejdžera, na duhovit i sažet način čitaocima približava život i probleme današnjih mladih.
O knjizi su, pored autorke, govorile Jelena Panić Maraš, profesorka književnosti za decu i mlade, Irena Lobodok Štulić, psihološkinja, i Tijana Hil, mlada pesnikinja.
Profesorka Jelena Panić Maraš smatra da nema mnogo autora domaće književnosti koji pišu za mlade i koji se obraćaju mladima, a Ivana je jedan od tih autora koji poklanjaju posebnu pažnju omladini. „Važno je da čitamo knjige koje govore o problemima mladih ljudi. Mnogo više se piše za decu do 12 godina, a manje od 12. do 18. Zbog toga nam je stvaralaštvo Ivane Lukić dragocenije zato što ona ciljano i istrajno svoje književno stvaralaštvo adresira upravo na ovu grupu ljudi.“
Važno određenje omladinske književnosti je jaz ’mi i oni’. Taj jaz je osnovna distinkcija na kojoj funkcioniše književnost za mlade. „Luka tu distinkciju, ’ja i drugi’, pokazuje u svojoj ispovesti, i to na način da se pokaže kako tipičan tinejdžer ima ’zanimljiv’ odnos s porodicom. Tu je prikazana i školska sredina, društveni odnosi. Luka na izvestan način može da se poveže sa znamenitim junakom Selindžerovog ’Lovca u žitu’, koji je objavljen 1951. godine“, zaključuje Panić Maraš.
Psihološkinja Irena Lobodok Štulić izrazila je zadovoljstvo što je za adolescente iznikla još jedna knjiga, jer to je, kako ističe, „prilično praznjikav prostor gde duva promaja“. Našalila se, rekavši da postoji jedno uverenje po kojem su adolesceti zreli tri godine pre nego što postanu zreli i tri godine nakon što im odrasli priznaju zrelost.
Mnogo je nedoumica i pitanja pred Lukom, adolescentom. „Ovo pitanje, ko zna šta će od mene biti, može da postavi svako: dete, predadolescent, adolescent, ljudi u tridesetim. To je fluentni, dinamički proces koji zavisi od mnogih faktora. Zadatak mlade osobe, svakog od nas koji sazrevamo, jeste da spoji četiri dimenzije: ja sam ono što sam bio, ono što jesam, ono što želim da budem i ono što ću zaista biti, na osnovu onoga što sam bio, jesam i želim da budem. Ovo intrigantno pitanje Ivana je odlično povezala.“
Psihološkinja ocenjuje da su dve ravnopravne potrebe na koje ova knjiga odgovara, dve suprotstavljene potrebe: „da pripadam, da se uklopim, da budem prihvaćen. A istovremeno potreba da sam samosvojna, originalna, samostalna ličnost, da se bude svoj. I u tom razdiranju počiva ova knjiga.“
„Ovo je fina, tanana priča koja jača samopouzdanje. Meni se sviđa ton ovog pitanja koje knjiga nudi, a može da se postavi na dva načina: iz zabrinutog ugla, a postoji i drugo mesto s kojeg ovo pitanje može da se postavi, a to je radoznalo mesto, mesto poverenja, zapitanosti. Bezbroj mogućnosti koje naša deca imaju. Ova knjiga je nepretenciozno optimistička i mnogo mi je drago da je imamo u tom praznom prostoru.“
Mlada pesnikinja Tijana Hil, ističe da joj se knjiga dopala zbog svoje autentičnosti.
„Svako može sebe da pronađe u njoj. Svi smo se u jednom trenutku osetili da hoćemo da budemo kao i svi ostali, ali da hoćemo da budemo i jedinstveni. To je ta tinejdžerska dilema. Uvek je to zimzelena tema.“ Nadahnuta knjigom, napisala je i prisutnima pročitala svoju pesmu objavljenu u školskom časopisu „Ad Astra“.
Šta ju je pokrenulo da napiše ovu priču, autorka Ivana Lukić odgovara da inspiraciju nije bilo teško naći jer počiva na osnovu isustva rada u školi kao psihologa, kod koga deca dolaze zbog različitih problema.
„Primećujem da češće dolaze devojčice nego dečaci, što ne znači da oni nemaju probleme i nedoumice. Shvatila sam da njima koji ređe dolaze, treba podstrek, da se malo ohrabre, tim dečacima koji su malo nesigurniji, malo su zatvoreniji, introvertniji. Njima je dodatno teže, jer adolescencija različite zadatke postavlja pred buduću odraslu osobu, ali koja je još dete. Ideja mi je bila da skrenem pažnju i na dečake, da je i njima teško, da i oni mogu da budu usamljeni. Ono što sam isto primetila poslednih godina je da mladi malo teže govore o svojim emocijama. Luka je usamljen, a usamljenost je takođe jedan od glavnih problema današnjice i mnoga istraživanja potvrđuju da je kod mladih prisutna. Želela sam da se tim problemima pozabavim“, zaključuje Ivana Lukić.
Dečji dani kulture se nastavljaju! Danas vas u knjižari Delfi SKC očekuje zanimljiv program:
12.00 – Društvene igre kao odlična zabava za sve
16.00 – Monodrama „Avanture Kraljevića Marka“, Dečji kulturni centar
17.00 – Predstavljanje knjige „Singi Lumba i Kamena Kraljica“ Slavimira Stojanovića
18.00 – Promocija knjige „Ponoćni cirkus“ Uroša Petrovića
Kroz kratke dnevne zapise o životu glavnog junaka, šesnaestogodišnjeg Luke, autorka, koja je dugogodišnja školska psihološkinja, pa dobro poznaje stavove i probleme tinejdžera, na duhovit i sažet način čitaocima približava život i probleme današnjih mladih.
O knjizi su, pored autorke, govorile Jelena Panić Maraš, profesorka književnosti za decu i mlade, Irena Lobodok Štulić, psihološkinja, i Tijana Hil, mlada pesnikinja.
Profesorka Jelena Panić Maraš smatra da nema mnogo autora domaće književnosti koji pišu za mlade i koji se obraćaju mladima, a Ivana je jedan od tih autora koji poklanjaju posebnu pažnju omladini. „Važno je da čitamo knjige koje govore o problemima mladih ljudi. Mnogo više se piše za decu do 12 godina, a manje od 12. do 18. Zbog toga nam je stvaralaštvo Ivane Lukić dragocenije zato što ona ciljano i istrajno svoje književno stvaralaštvo adresira upravo na ovu grupu ljudi.“
Važno određenje omladinske književnosti je jaz ’mi i oni’. Taj jaz je osnovna distinkcija na kojoj funkcioniše književnost za mlade. „Luka tu distinkciju, ’ja i drugi’, pokazuje u svojoj ispovesti, i to na način da se pokaže kako tipičan tinejdžer ima ’zanimljiv’ odnos s porodicom. Tu je prikazana i školska sredina, društveni odnosi. Luka na izvestan način može da se poveže sa znamenitim junakom Selindžerovog ’Lovca u žitu’, koji je objavljen 1951. godine“, zaključuje Panić Maraš.
Psihološkinja Irena Lobodok Štulić izrazila je zadovoljstvo što je za adolescente iznikla još jedna knjiga, jer to je, kako ističe, „prilično praznjikav prostor gde duva promaja“. Našalila se, rekavši da postoji jedno uverenje po kojem su adolesceti zreli tri godine pre nego što postanu zreli i tri godine nakon što im odrasli priznaju zrelost.
Mnogo je nedoumica i pitanja pred Lukom, adolescentom. „Ovo pitanje, ko zna šta će od mene biti, može da postavi svako: dete, predadolescent, adolescent, ljudi u tridesetim. To je fluentni, dinamički proces koji zavisi od mnogih faktora. Zadatak mlade osobe, svakog od nas koji sazrevamo, jeste da spoji četiri dimenzije: ja sam ono što sam bio, ono što jesam, ono što želim da budem i ono što ću zaista biti, na osnovu onoga što sam bio, jesam i želim da budem. Ovo intrigantno pitanje Ivana je odlično povezala.“
Psihološkinja ocenjuje da su dve ravnopravne potrebe na koje ova knjiga odgovara, dve suprotstavljene potrebe: „da pripadam, da se uklopim, da budem prihvaćen. A istovremeno potreba da sam samosvojna, originalna, samostalna ličnost, da se bude svoj. I u tom razdiranju počiva ova knjiga.“
„Ovo je fina, tanana priča koja jača samopouzdanje. Meni se sviđa ton ovog pitanja koje knjiga nudi, a može da se postavi na dva načina: iz zabrinutog ugla, a postoji i drugo mesto s kojeg ovo pitanje može da se postavi, a to je radoznalo mesto, mesto poverenja, zapitanosti. Bezbroj mogućnosti koje naša deca imaju. Ova knjiga je nepretenciozno optimistička i mnogo mi je drago da je imamo u tom praznom prostoru.“
Mlada pesnikinja Tijana Hil, ističe da joj se knjiga dopala zbog svoje autentičnosti.
„Svako može sebe da pronađe u njoj. Svi smo se u jednom trenutku osetili da hoćemo da budemo kao i svi ostali, ali da hoćemo da budemo i jedinstveni. To je ta tinejdžerska dilema. Uvek je to zimzelena tema.“ Nadahnuta knjigom, napisala je i prisutnima pročitala svoju pesmu objavljenu u školskom časopisu „Ad Astra“.
Šta ju je pokrenulo da napiše ovu priču, autorka Ivana Lukić odgovara da inspiraciju nije bilo teško naći jer počiva na osnovu isustva rada u školi kao psihologa, kod koga deca dolaze zbog različitih problema.
„Primećujem da češće dolaze devojčice nego dečaci, što ne znači da oni nemaju probleme i nedoumice. Shvatila sam da njima koji ređe dolaze, treba podstrek, da se malo ohrabre, tim dečacima koji su malo nesigurniji, malo su zatvoreniji, introvertniji. Njima je dodatno teže, jer adolescencija različite zadatke postavlja pred buduću odraslu osobu, ali koja je još dete. Ideja mi je bila da skrenem pažnju i na dečake, da je i njima teško, da i oni mogu da budu usamljeni. Ono što sam isto primetila poslednih godina je da mladi malo teže govore o svojim emocijama. Luka je usamljen, a usamljenost je takođe jedan od glavnih problema današnjice i mnoga istraživanja potvrđuju da je kod mladih prisutna. Želela sam da se tim problemima pozabavim“, zaključuje Ivana Lukić.
Dečji dani kulture se nastavljaju! Danas vas u knjižari Delfi SKC očekuje zanimljiv program:
12.00 – Društvene igre kao odlična zabava za sve
16.00 – Monodrama „Avanture Kraljevića Marka“, Dečji kulturni centar
17.00 – Predstavljanje knjige „Singi Lumba i Kamena Kraljica“ Slavimira Stojanovića
18.00 – Promocija knjige „Ponoćni cirkus“ Uroša Petrovića
1/16
Dobro došli!
