Nikoli Maloviću svečano uručena nagrada „Branko Ćopić“ za roman „Jedro nade“
Na sednici održanoj 19. maja 2015. godine Upravni odbor Zadužbine Branka Ćopića – u sastavu akademik Svetozar Koljević (predsednik), akademik Milosav Tešić (potpredsednik), akademik Matija Bečković, akademik Dušan Kovačević i akademik Nada Miloševič-Đorđević – razmotrio je više značajnih književnih ostvarenja ostvarenja objavljenih u proteklom periodu ( tokom 2014. godine).
Žiri je jednoglasno odlučio da se nagrada za prozu dodeli Nikoli Maloviću za roman „Jedro nade“, objavljenom u Beogradu u tri izdanja Lagune 2014. godine.
Nagrada Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti u petak, 12. juna, svečano je dodeljena Nikoli Maloviću za roman „Jedro nade“ u Salonu kluba Srpske akademije nauka i umetnosti pred mnogobrojnom publikom.
„Jedro nade“ je u isto vreme istorijski, savremeni, utopijski i ljubavni roman o prošlosti Perasta i okoline, o savremenom elektronski i politički obesmišljenom svetu, o kršenju međunarodnog prava na Balkanu na pragu velikog svetskog rata u kome će Ujedinjene nacije baciti prvu nuklearnu bombu. Umetnički svet ovog dela ozaren je ljubavnim zanosom duboko utemeljenim u prirodnim lepotama Bokokotorskog zaliva, zanosom koji ostavlja tračak svetlosti „Jedro nade“ u mogućnost ličnog života, rekao je Svetozar Koljević.
„Na stogodišnjicu od rođenja Branka Ćopića, u danu koji je za mene poseban jer primam upravo 10. književnu nagradu u životu, moram da priznam kako mi je tekstom prvi smeh u životu izmamio tragičan junak komunističke bajke. Prethodna rečenica nosi četiri informacije, i biće da je karakteristična za stil nagrađen mnogokrat, najviše od čitalaca koji neretko kazuju da su moje romane čitali po dva, tri ili čak četiri puta. To su veliki komplimenti jer sam po tri ili četiri puta ja pročitao samo ’Gorski venac’, ’Na Drini ćuprija’ i ’Ježevu kućicu’. I da nisam oficijelno nagrađivan, dobio sam od publike sve što pisac može da dobije. Čistu, nepotkupivu ljubav. Na izuzetnoj časti što me upisala u Red književnih vitezova Ježeve kućice, hvala Zadužbini Branka Ćopića“, rekao je Nikola Malović.
„Jedro nade“ je roman o istorijskom razvitku mornarske majice koja je na Mediteranu mnogo više od elementarnog komada garderobe. Plavo-bele pruge su jedinica stila sveprisutnog pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti. Na primorju je svako ko nosi prugastoplavu majicu hodajuća avantura.
Nagrada Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti u petak, 12. juna, svečano je dodeljena Nikoli Maloviću za roman „Jedro nade“ u Salonu kluba Srpske akademije nauka i umetnosti pred mnogobrojnom publikom.
„Jedro nade“ je u isto vreme istorijski, savremeni, utopijski i ljubavni roman o prošlosti Perasta i okoline, o savremenom elektronski i politički obesmišljenom svetu, o kršenju međunarodnog prava na Balkanu na pragu velikog svetskog rata u kome će Ujedinjene nacije baciti prvu nuklearnu bombu. Umetnički svet ovog dela ozaren je ljubavnim zanosom duboko utemeljenim u prirodnim lepotama Bokokotorskog zaliva, zanosom koji ostavlja tračak svetlosti „Jedro nade“ u mogućnost ličnog života, rekao je Svetozar Koljević.
„Na stogodišnjicu od rođenja Branka Ćopića, u danu koji je za mene poseban jer primam upravo 10. književnu nagradu u životu, moram da priznam kako mi je tekstom prvi smeh u životu izmamio tragičan junak komunističke bajke. Prethodna rečenica nosi četiri informacije, i biće da je karakteristična za stil nagrađen mnogokrat, najviše od čitalaca koji neretko kazuju da su moje romane čitali po dva, tri ili čak četiri puta. To su veliki komplimenti jer sam po tri ili četiri puta ja pročitao samo ’Gorski venac’, ’Na Drini ćuprija’ i ’Ježevu kućicu’. I da nisam oficijelno nagrađivan, dobio sam od publike sve što pisac može da dobije. Čistu, nepotkupivu ljubav. Na izuzetnoj časti što me upisala u Red književnih vitezova Ježeve kućice, hvala Zadužbini Branka Ćopića“, rekao je Nikola Malović.
„Jedro nade“ je roman o istorijskom razvitku mornarske majice koja je na Mediteranu mnogo više od elementarnog komada garderobe. Plavo-bele pruge su jedinica stila sveprisutnog pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti. Na primorju je svako ko nosi prugastoplavu majicu hodajuća avantura.
1/7
