Kakvi su to ljubići o drugoj prilici?
Ljubići o drugoj prilici su veoma rizičan put kojim se može otići u žanru ljubavnih romana. Kako definicija kaže, oni govore o ljubavnoj vezi koja se u nekom trenutku u prošlosti raspala, a onda nove okolnosti pružaju tom istom paru još jednu šansu da im ljubav ponovo procveta. Da li su temelji te veze obnovljeni, ili je došlo do one situacije kada se sve mora iz početka? Od toga zavisi koliko će priča biti napeta!
Foto: Freepik
Volim da pročitam dobar ljubić o drugoj prilici. Naročito mi se sviđaju oni u kojima se junaci veoma dobro poznaju. To su knjige u kojima likovi imaju dugu i živopisnu prošlost, a neke od scena iz te prošlosti su zaista bolne. I živim za one srceparajuće romantične momente koji su srž ovakvih priča. Za mene skoro da ne postoji ništa romantičnije od toga kada znate da bi nešto moglo da vam se obije o glavu – jer se već jednom dogodilo! – ali se vi ipak u to upuštate. Zbog slomljenih srca u prošlosti smatram da su ljubići o drugoj prilici najbolje štivo za one koji vole napete ljubavne romane. Sigurna sam da postoje i dobre romantične komedije o drugim prilikama, ali ove priče najbolje funkcionišu kada se ozbiljno razmatra prošlost koju čitalac upoznaje u nagoveštajima. Koji su to elementi najboljih ljubića o drugoj prilici? Hajde da se malo podrobnije pozabavimo time.
Šta su to ljubići o drugoj prilici?
Dakle, šta tačno može da prođe kao ljubić o drugoj prilici? Da li se računa povratak osobe sa kojom je neko nekada imao jednu strastvenu noć? Što se mene tiče – da, ukoliko je taj jedan susret zaista imao neku težinu. I mislim da mora ipak da prođe vreme između ta dva susreta. Veza za jednu noć nakon koje se likovi ubrzo ponovo sretnu je zapravo samo nastavak te veze, ako baš moram da cepidlačim. Takve priče bih nazvala „jedna noć vodi ka zauvek zajedno“.
A šta je sa ljubavima iz detinjstva ili zaljubljenim tinejdžerima koji se ponovo susreću kao odrasli? Postoje različita mišljenja o tome, ali i mlade osobe mogu da imaju baš velike probleme sa kojima će možda morati da se bore sve dok ne odrastu, tako da sam spremna da te rane veze shvatim podjednako ozbiljno kao i likovi u takvim knjigama.
Tamo gde bih podvukla crtu su knjige u kojima junaci ne gaje istovetna osećanja jedno prema drugom. Na primer, možda je u prošlosti bilo romantične tenzije ili jednostranih osećanja, ali nikada nije došlo do veze koja bi bila prekinuta. Po mom mišljenju, takve romane bi trebalo svesti pod termine kao što su „neuzvraćena ljubav“ ili „od prijatelja do ljubavnika“.
Šta čini dobar ljubić o drugoj prilici?
Što se mene tiče, izuzetno važan element ljubića o drugoj prilici je odgovarajuća doza pozadinske priče, s tim da ljubav u prošlosti mora da bude dobro dočarana. Dobro osmišljena pozadinska priča zaista otežava pisanje ovakve vrste ljubića. S obzirom na to da neki mrze prologe u ljubićima, potreban je izvestan stepen probirljivosti prilikom pripovedanja priče iz prošlosti, kako bi se stvorila ravnoteža u celokupnom delu i izbeglo gomilanje informacija koje može da postane dosadno.
Kad smo već kod prologa, neki autori umeju da napišu prolog koji nam na veoma efikasan način otkriva šta je junake zbližilo, a šta ih razdvojilo. Problem sa prologom je u tome što možemo da razumemo okolnosti, ali ne i da osetimo ljubav između likova. Neki pisci otkrivaju pozadinsku priču u fragmentima, i ja smatram da je ovo mnogo efikasnije. Jer tako se čini da sama knjiga krije nešto od čitaoca a da to ne čine junaci. Može pomalo da vas nervira kada likovi okolišaju i ne kažu ono najbitnije. Ali kada je sve dobro usklađeno i valjano napisano, ovakve knjige pročitam u jednom dahu, žudeći da saznam gde je sve pošlo naopako.
Dobri stari dani i svetla budućnost
Zaista želim da imam uvid u te spokojne negdašnje dane. Zaista želim da osetim zašto im je dozlogrdilo, i zbog čega su kiksnuli. Omiljeni su mi oni junaci koji raskidaju i pored sveprisutnog osećaja ljubavi (a možda i požude!) zato što su pomislili da će tako biti bolje! Takvi junaci podižu zidove kako bi se zaštitili od tog bola iz prošlosti i mi onda možemo da posmatramo kako ih ruše.
Drugi element uspešnog ljubića o drugoj prilici jeste uverljiv srećan završetak. Ovo dvoje junaka nisu hteli da ostanu zajedno, pa šta se onda promenilo? Najbolji ljubići o drugoj prilici daju čitaocima stvarni dokaz da je promena do koje je došlo lične prirode, a ne posledica sticaja okolnosti. Likovi u ovakvom ljubiću moraju da zađu duboko u ponore vlastite duše kako bi uvideli da su i sami krivi zbog prvobitnog neuspeha veze. A mi zaista želimo da vidimo kako su se promenili. To čitaocima daje nadu da će se sve preokrenuti na bolje. Verovatno svi poznajemo neke toksične parove u stvarnom životu koji su čas zajedno, čas razdvojeni, one parove kod kojih obe strane moraju da se posvete ozbiljnoj introspekciji ili zauvek prekinu vezu. Takve osobe možda imaju energiju dostojnu glavnih junaka, ali njihova veza ne obećava srećan kraj.
Foto: Freepik
Kada su ljubići o drugim prilikama neuspešni?
Ne vole svi čitaoci ovakve romane, i to mi je jasno. Kao prvo, kod ljubića je obično najzabavnije kada svedočimo prvoj iskri u nekoj vezi, a to nije primarni fokus priča o drugoj šansi jer detaljno opisuju ponovno rasplamsavanje te iskre.
Čitaoci najčešće imaju zamerke u vezi sa razlozima za raskid. Smatram da kada čitamo ljubiće, često do izražaja dolaze naše predrasude, što dovodi do potpunog odbacivanja nekih tropa (to očigledno mnogo više govori o nama samima!). Ne smeta mi kada autori ubace neku smeliju ili provokativniju premisu nauštrb toga da izgube deo publike, ali razlog pomirenja ipak treba čitaocima da bude svarljiv i prihvatljiv.
Na primer, mnogi čitaoci su veoma osetljivi na neverstvo u ljubićima, zbog čega mislim da će pisac imati težak zadatak da ih navede da navijaju za par u kome je jedna osoba bila neverna. Jer preko toga većina ljudi ne može da pređe. I svaki put kada je ponašanje jedne ili obe strane previše okrutno ili bezosećajno, čitaoci neće poverovati da postoji bilo kakav srećan završetak.
Autor: Izabel Pop
Izvor: bookriot.com
Prevod: Kristijan Vekonj
