Goran Petrović je prošle nedelje, 7. februara, bio gost Kraljeva. Lep izveštaj sa tog literarnog druženja objavljen je u listu „Danas“, i prenosimo ga u celosti.
Bilo je lepo biti večeras u Kraljevu u prepunoj Svečanoj Sali Skupštine grada, sa posetiocima koji su ostavši bez mesta strpljivo stajali više od sat vremena došavši da čuju i vide svog sugrađanina, književnika Gorana Petrovića.
Prihvativši na samom početku, sasvim očekivano, predlog Miloša Milišića,voditelja književnog serijala „Knjiga u centru“ koga organizuje Kulturni centar „Ribnica“ da razgovor bude na „per tu“ Goran Petrović kao da je stavio do znanja da dugačije i ne bi bilo prirodno u njegovom Kraljevu.
A o značaju njegovog rodnog grada, godina odrastanja i školovanja, prvih životnih iskustava, prve stvaralačke afirmacije i uticaja svega toga na njegov rad nadahnuto je govorio u daljem toku razgovora iskazavši neobičnu otvorenost i spremnost, jednog živog klasika naše književnosti, da sa prisutnima podeli svoje dileme i svoja najintimnija osećanja koja ima tokom rada na nekom svom delu.
Iskrenost takvog svedočenja verovatno je i onim najsumnjičavijim bar unekoliko dočarala svu tegobu i težinu stvaralačkog procesa kroz koji književnik prolazi pre nego stavi poslednju tačku u svojoj pripovetci ili romanu svejedno.
Uverljivosti Goranovog svedočenja svakako je doprinela i brojna publika koju su mahom činili pripadnici onih generacija koje su Kraljevo „delile“ sa Goranom svakodnevno, do pre desetak godina, do kada je on živeo i radio u gradu na Ibru, a koja je tek po kojim glasno iskazanim zvukom reagovala na, recimo, njegovo čitanje kratkih priča u kojima je opisivao njima znane predele i ljude.
I kad smo već kod publike recimo da je tu bio i za ovakve događaje, iznenađujuće veliki broj mladih Kraljevčana. Eto još jedne potvrde da je kako to i sam reče Goran Petrović, oslikavajući statuse kroz koji prolazi jedna stvaralac, priznanje i prihvatanje u svom rodnom gradu nešto najuzvišenije i najznačajnije što jedan čovek može, za svoj rad dobiti za života.
Jeste Goran Petrović jedan od najnagrađivanijih i najprevođenijih srpskih pisaca u poslednje dve decenije, jeste mu nedavno u Andrićgradu u Višegradu za životno delo uručena nagrada „Ivo Andrić“ posle već dobijenih svih , drugih domaćih kniževnih nagrada poput recimo Vitalove i NIN-ove nagrade, jesu mu dela do sada objavljena u 119 izdanja, kako na srpskom jeziku, tako i na jezicima širom sveta, ali videlo se i večeras, da mu živa i neposredna veza sa Kraljevom i Kraljevčanima jednako znači.
Baš kao što njegovo delo i on sam znače Kraljevu koga je Goran Petrović stavio na mapu svetske kžnjiževnosti za sva vremena kao rodni grad i važno izvorište svog stvaralačkog nadahnuća.
Autor: Z. Nikolić
Izvor: Danas
Bilo je lepo biti večeras u Kraljevu u prepunoj Svečanoj Sali Skupštine grada, sa posetiocima koji su ostavši bez mesta strpljivo stajali više od sat vremena došavši da čuju i vide svog sugrađanina, književnika Gorana Petrovića.
Prihvativši na samom početku, sasvim očekivano, predlog Miloša Milišića,voditelja književnog serijala „Knjiga u centru“ koga organizuje Kulturni centar „Ribnica“ da razgovor bude na „per tu“ Goran Petrović kao da je stavio do znanja da dugačije i ne bi bilo prirodno u njegovom Kraljevu.
A o značaju njegovog rodnog grada, godina odrastanja i školovanja, prvih životnih iskustava, prve stvaralačke afirmacije i uticaja svega toga na njegov rad nadahnuto je govorio u daljem toku razgovora iskazavši neobičnu otvorenost i spremnost, jednog živog klasika naše književnosti, da sa prisutnima podeli svoje dileme i svoja najintimnija osećanja koja ima tokom rada na nekom svom delu.
Iskrenost takvog svedočenja verovatno je i onim najsumnjičavijim bar unekoliko dočarala svu tegobu i težinu stvaralačkog procesa kroz koji književnik prolazi pre nego stavi poslednju tačku u svojoj pripovetci ili romanu svejedno.
Uverljivosti Goranovog svedočenja svakako je doprinela i brojna publika koju su mahom činili pripadnici onih generacija koje su Kraljevo „delile“ sa Goranom svakodnevno, do pre desetak godina, do kada je on živeo i radio u gradu na Ibru, a koja je tek po kojim glasno iskazanim zvukom reagovala na, recimo, njegovo čitanje kratkih priča u kojima je opisivao njima znane predele i ljude.
I kad smo već kod publike recimo da je tu bio i za ovakve događaje, iznenađujuće veliki broj mladih Kraljevčana. Eto još jedne potvrde da je kako to i sam reče Goran Petrović, oslikavajući statuse kroz koji prolazi jedna stvaralac, priznanje i prihvatanje u svom rodnom gradu nešto najuzvišenije i najznačajnije što jedan čovek može, za svoj rad dobiti za života.
Jeste Goran Petrović jedan od najnagrađivanijih i najprevođenijih srpskih pisaca u poslednje dve decenije, jeste mu nedavno u Andrićgradu u Višegradu za životno delo uručena nagrada „Ivo Andrić“ posle već dobijenih svih , drugih domaćih kniževnih nagrada poput recimo Vitalove i NIN-ove nagrade, jesu mu dela do sada objavljena u 119 izdanja, kako na srpskom jeziku, tako i na jezicima širom sveta, ali videlo se i večeras, da mu živa i neposredna veza sa Kraljevom i Kraljevčanima jednako znači.
Baš kao što njegovo delo i on sam znače Kraljevu koga je Goran Petrović stavio na mapu svetske kžnjiževnosti za sva vremena kao rodni grad i važno izvorište svog stvaralačkog nadahnuća.
Autor: Z. Nikolić
Izvor: Danas
Autor: Goran Petrović
