Četiri Lagunina naslova u užem izboru za Ninovu nagradu
Na konkurs nedeljika Nin stiglo je 179 naslova a petočlani žiri odabrao je dvanaest romana koji idu u treći krug za prestižnu Ninovu nagradu.
Stručni žiri – Božo Koprivica, aktuelni predsednik žirija, Mihajlo Pantić, Zoran Paunović, Tamara Krstić i Jasmina Vrbavac – načinili su uži izbor od dvanaest naslova od kojih su četiri u izdanju Lagune.
Uži izbor uvek obeleže i imena književnika koji su već dobili Ninovu nagradu. Romani Svestilava Basare i Dragana Velikića proglašeni su najboljim romanesknim delima 2006. i 2007. godine. Ovoga puta ova dva eminentna Lagunina pisca ušla su u uži izbor sa naslovima „Islednik“ (Dragan Velikić) i „Anđeo atentata“ (Svetislav Basara).
Pored njih, u užem izboru se nalaze i romani „Osama“ Vladimira Kecmanovića i „Rajska vrata“ Ljubice Arsić.
„Anđeo atentata“, Svetislav Basara – Austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, s one strane groba, diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Berhtoldu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. Sa nepresušnim humorom i ironijom, Basara kroz nemoguć dijalog dvojice protagonista ovog romana obesmišljava stereotipna istorijska tumačenja i nudi svoju, umetnički uverljivu istinu o presudnim događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata. Ismevajući balkansku aljkavost i ratobornost koliko i germansku dekadenciju i oholost, on izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu XX veka.
„Islednik“, Dragan Velikić – Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema.
Bez imalo sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga.
„Osama“, Vladimir Kecmanović – Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i srođenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“.
„Rajska vrata“, Ljubica Arsić – Tajne ne treba da postoje jer razdvajaju one koji se vole.
U Firenci, gradu kao stvorenom da se pretura po prošlosi, Đurđa u tratoriji Bistro ispija još jednu čašu vina, ne sluteći da će je to naizgled obično veče dovesti do priče važne za njen život. Na susednoj stolici leži nečiji tablet, zaboravljen između preklopljenih novina. Slično boci sa skrivenom porukom koja plovi morima, on je izaziva da poruku otkrije i protumači. Uverena da je prošlost slagalica kojoj nedostaju najvažniji delovi, vođena zakonima slučajnosti koji daju privid površnosti i nereda, Đurđa kreće u potragu.
Ninova nagrada podržana je od strane Ministarstva kulture i informisanja.
Stručni žiri – Božo Koprivica, aktuelni predsednik žirija, Mihajlo Pantić, Zoran Paunović, Tamara Krstić i Jasmina Vrbavac – načinili su uži izbor od dvanaest naslova od kojih su četiri u izdanju Lagune.
Uži izbor uvek obeleže i imena književnika koji su već dobili Ninovu nagradu. Romani Svestilava Basare i Dragana Velikića proglašeni su najboljim romanesknim delima 2006. i 2007. godine. Ovoga puta ova dva eminentna Lagunina pisca ušla su u uži izbor sa naslovima „Islednik“ (Dragan Velikić) i „Anđeo atentata“ (Svetislav Basara).
Pored njih, u užem izboru se nalaze i romani „Osama“ Vladimira Kecmanovića i „Rajska vrata“ Ljubice Arsić.
„Anđeo atentata“, Svetislav Basara – Austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, s one strane groba, diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Berhtoldu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. Sa nepresušnim humorom i ironijom, Basara kroz nemoguć dijalog dvojice protagonista ovog romana obesmišljava stereotipna istorijska tumačenja i nudi svoju, umetnički uverljivu istinu o presudnim događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata. Ismevajući balkansku aljkavost i ratobornost koliko i germansku dekadenciju i oholost, on izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu XX veka.
„Islednik“, Dragan Velikić – Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema.
Bez imalo sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga.
„Osama“, Vladimir Kecmanović – Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i srođenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“.
„Rajska vrata“, Ljubica Arsić – Tajne ne treba da postoje jer razdvajaju one koji se vole.
U Firenci, gradu kao stvorenom da se pretura po prošlosi, Đurđa u tratoriji Bistro ispija još jednu čašu vina, ne sluteći da će je to naizgled obično veče dovesti do priče važne za njen život. Na susednoj stolici leži nečiji tablet, zaboravljen između preklopljenih novina. Slično boci sa skrivenom porukom koja plovi morima, on je izaziva da poruku otkrije i protumači. Uverena da je prošlost slagalica kojoj nedostaju najvažniji delovi, vođena zakonima slučajnosti koji daju privid površnosti i nereda, Đurđa kreće u potragu.
Ninova nagrada podržana je od strane Ministarstva kulture i informisanja.
