Za većinu ljudi čitanje samo po sebi predstavlja nagradu. Međutim, istraživanja pokazuju da nam čitanje knjiga donosi mnogo više od toga, počevši od dužeg životnog veka, pa sve do bolje karijere. Ako vam treba dodatni razlog da uzmete knjigu u ruke, evo sedam naučno utemeljenih razloga zašto je čitanje ključno za vaše zdravlje, međuljudske odnose i blagostanje!

Foto: Freepik

1. Čitanjem protiv stresa

Stres je postao neizbežan deo naše svakodnevice. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Saseksu pokazalo je da je dovoljno samo šest minuta čitanja u tišini da bi nivo stresa opao za 68 procenata. Čitanje zapravo deluje efikasnije i brže od slušanja muzike, odlaska u šetnju ili opuštanja uz šoljicu čaja.

Postoji mnogo razloga zašto čitanje na tako efektan način ublažava stres. Čitanje prvenstveno omogućava umu da se fokusira na reči, što čitaoca udaljava od teskobnih misli. Čitanje takođe ima efekat potiskivanja stvarnosti. Kada čitamo, prebacujemo se u neki drugi svet ili neku drugu osobu i ulazimo u izmenjeno stanje svesti, koje nam pomaže da opustimo mišiće i smirimo rad srca.

Opuštajući efekat knjige ne zavisi od vrste ili žanra koji čitate, bitno je samo da vas priča u potpunosti obuzme.

2. Čitanje doprinosi zdravlju i blagostanju

Jabuka na dan za zdravlje, a knjiga nedeljno za dugovečnost.

Čitanje sa sobom nosi i nešto možda potpuno neočekivano – duži životni vek. Istraživanje iz 2016. godine, koje je objavljeno u časopisu Social Science & Medicine, pokazalo je da čitanje od barem pola sata dnevno produžava životni vek ispitanika u proseku za dve godine, pri čemu su oni koji čitaju knjige više od tri sata nedeljno u prednosti nad svojim vršnjacima koji čitaju samo časopise i novine.

Istraživanje organizacije Booktrust sprovedeno na uzorku od 1500 odraslih osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu ukazuje na to da su ljudi koji redovno čitaju knjige u proseku zadovoljniji sopstvenim životom, srećniji i skloniji da pronađu više smisla u onome što rade.

U slučajevima depresije čitanje knjiga („običnih“ i onih za samopomoć) može pomoći u oporavku. Iako knjige ne mogu da zamene psihologa ili terapeuta, u slučaju blage depresije biblioterapija može biti efikasna kao i ustaljena medicinska nega. Britanska organizacija Reading Well raspolaže odabranim naslovima i spiskovima literature preporučenim od medicinskih stručnjaka u cilju unapređivanja zdravlja i blagostanja.

3. Čitanjem protiv Alchajmerove bolesti i demencije

Čitanje predstavlja svojevrsni trening za mozak, pri čemu mentalna aktivnost može da doprinese očuvanju moždanih funkcija u starijoj dobi.

Istraživanja pokazuju da stariji pacijenti koji čitaju knjige ili igraju mentalno zahtevne igre imaju dva i po puta manje šanse da obole od Alchajmerove bolesti. Čitanje je takođe povezano sa manjim rizikom od demencije. Istraživanja su pokazala da nije bitno da li se sa čitanjem ili mentalno stimulativnim aktivnostima počelo rano ili kasno u životu – u oba slučaja zabeležen je sporiji pad kognitivnih funkcija. Dakle, nikada nije kasno da uzmete knjigu u ruke!

4. Čitanje poboljšava kvalitet sna

Čitanje pre spavanja pomaže da se lakše utone u san, naročito ako postane večernji ritual. Postoji nekoliko razloga zašto je dobro uvesti ovu naviku. Glavni razlog je što čitanje smanjuje stres, anksioznost i napetost mišića. Opuštanje pre spavanja pomaže vam da oterate teskobne misli i dozvolite svesti da utone u san.

Drugi razlog je što ustaljeni ritual omogućava vašem umu da poveže krevet i čitanje sa spavanjem. Da biste to postigli, važno je da navike ne pomešate. Obavezno zamenite pametni telefon ili tablet običnom knjigom ili e-čitačem, jer ekrani sa pozadinskim osvetljenjem mogu da poremete lučenje melatonina, a iščitavanje mejlova i skrolovanje po društvenim mrežama drže vaš mozak budnim i aktivnim.

Foto: Freepik

5. Čitanjem do boljih međuljudskih odnosa

Čitanje nam indirektno pomaže da izgradimo bolje odnose jer nas uči empatiji, koja je ključna za uspešne i zdrave međuljudske odnose. Uprkos stereotipima o usamljenim knjiškim moljcima, istraživanja su pokazala da postoji veza između čitanja fikcije i povećane sposobnosti razumevanja tuđih emocija i misli, boljih socijalnih veština i lakšeg povezivanja sa ljudima koji žive potpuno drugačije od nas.

Mozak zapravo ne vidi veliku razliku između čitanja o određenom iskustvu i neposrednog proživljavanja – u oba slučaja se aktiviraju isti delovi mozga. Književnost nam daje simulaciju stvarnosti i omogućava nam da osetimo i mislimo sve ono što i likovi. Upravo zato književnost nam služi kao most za povezivanje sa drugim ljudima, jer nam pomaže da razumemo tuđa stanovišta koja se drastično razlikuju od naših.

Iako su naučnici istraživali kako ispitanici reaguju nakon čitanja publicistike, žanrovske proze i fikcije, rezultati nedvosmisleno ukazuju na to da čitanje fikcije ima najveći uticaj

na razvoj empatije. Smatra se da je uzrok tome što se takve knjige mnogo ozbiljnije bave psihologijom likova i međuljudskih odnosa u poređenju sa žanrovskom prozom i publicistikom.

6. Čitanjem do uspeha

Da li ste čuli za izreku: „Nisu svi čitaoci vođe, ali sve vođe čitaju“? To nije prazna priča.

Mnoge istorijske vođe bile su poznate kao strastveni čitaoci, a neki od najuspešnijih ljudi iz sveta biznisa, poput Bila Gejtsa, Opre Vinfri i Ilona Maska, povezuju svoj uspeh u karijeri sa čitanjem. Istraživanja u Americi pokazuju da ljudi koji aktivno čitaju zarađuju i do pet puta više od onih koji retko uzimaju knjigu u ruke. Istraživanje o najbogatijim ljudima na svetu pokazalo je da im je svima zajednička jedna stvar – svi oni vole da čitaju. Istraživanje u Velikoj Britaniji došlo je do istog zaključka – sa porastom socio-ekonomskog statusa pojedinca, raste i učestalost čitanja.

Veza između čitanja i uspeha počiva na želji za znanjem. Čitanje nam pomaže da postanemo oštroumniji – poboljšava naše kritičko razmišljanje i veštine rešavanja problema, putem čitanja širimo svoja opšta ali i specifična znanja, razvijamo svoje društvene i komunikacione veštine. Tehnološki milijarder Ilon Mask naučio je kako da pravi rakete čitajući knjige, a svojevremeno je provodio više od deset sati dnevno čitajući naučnu fantastiku.

7. Čitanjem protiv usamljenosti i društvene izolovanosti

Iako je za mnoge od nas čitanje aktivnost u kojoj uživamo sami, to uopšte ne mora da bude tako. Čitanje može da postane povod za druženje ukoliko nađete grupu istomišljenika ili se pridružite nekom čitalačkom klubu.

Glavna prednost čitalačkih klubova je u tome što jednu usamljeničku aktivnost pretvara u društveni ritual, spajajući vas sa ljudima koji vole isto što i vi. Kroz razgovor i debatu o pročitanoj knjizi bolje razumemo priču, zato što imamo priliku da čujemo i drugačija mišljenja.

Postoje različiti čitalački klubovi, počevši od onlajn klubova i zajednica na društvenim mrežama, pa sve do onih tradicionalnih, u okviru kojih se članovi okupljaju uživo.

Čitanje ne mora da bude skup hobi. Mnogi klasici su dostupni besplatno, ukoliko vam ne smeta da ih čitate sa tableta ili ekrana računara, a tu su i biblioteke sa pristupačnom članarinom i čitalački klubovi preko kojih možete doći do sjajnih naslova. Dakle, ukoliko ste tražili izgovore i oklevali sa čitanjem, zašto konačno ne biste samo prosto uzeli neku knjigu u ruke?

Izvor: cae.edu.au

Prevod: Kristijan Vekonj