Jelena Pavić

Највеће српске љубави је књига у којој се помињу парови којима је љубав обележила живот. Некима донела срећу, а некима је љубав читав један свет претворила у пепео. Када сам добила књигу на поклон и отворила прву страницу и схватила да је Жижа писала о мом омиљеном лику Бановић Страхињи, било је довољно да са жељом запловим и даље у разне друге приче са ових страница. Нису све исте, неке су легенде, неке обично реалне, неке толико романтичне, а неке јако болне.... Кажу неки да је најтеже писати о љубави, Жижи је то пошло за руком, јер ни једна анализа ових стварних љубави која су се десила, није сувишне лична, већ баш онако разумом уз срце схваћена. И сложићете се да пуно романа имамо о ратовима, устанцима, бунама... па и војсковођама....​тако се султан Бајазит опевао као владар, а мало се дотичемо Оливере и њене љубави. Да ли је стварно заволела Бајазита, човека који јој је убио оца и пробио земљу? И да ли и у таквим ситуацијама љубав проналази поре кроз које улази у нечије срце? Не знам о којој љубави бих вам пре писала, можда само да вам поменем неке од њих, као што су : Чедомиљ Мијатовић и Елоди Лотон ( Србин и Енглескиња), рођачку љубав Михаила Обреновића и Катарине Константиновић, Цара Душана и царице Јелене, па творца песме "да те метнем међ' звездице" и Мине Караџић... Милоша Црњанског и Виде Ружић,... Има ту и новије историје попут Бранке Петрић и Бекима Фехмиуа, Драгана Бабића и Лив Улман... И тако упознајемо све, на почетку је дивни и племенити Бановић Страхиња, на крају је једна реалност једног времена која исто има право на љубав и наши савременици. Од мене препорука, као што волите с времена на време да прочитате поезију, тако и ова збирка љубави читајући је онако на кашичицу може да отвори ваше срце за још љубави. ❤️