Anastasije Antić

Ево нам једног романа о књигама, читању и писању. Од читаоца и његове маште и сензибилитета зависи да ли ће ово дело доживети као фантастику, или пак као магију попут оне бајковите из бајки. Наиме, реч је о "супер моћима" састајања читаоца у књизи коју читају. Упознаћете једног очајнички заљубљеног аутора романа без ликова и радње зарад виђења са једном Францускињом из Београда у њему и написаног због ње; једна заљубљена девојка (или пак старица, у зависности од времена приповедања) у овог преданог писца романа; Сретен Покимица, заљубљен у ову девојку; једна жена којој је кување синоним за живот; један студент српског језика и књижевности и девојка Јелена вечито са речником енглеског језика испод мишке. Сам роман је врло успешно, свеобухватно професионално, уметничко и елоквентно остварење. Писац је показао да за битисање једног књижевника потребно је бити и машталац и историчар, и психолог и уметник... односно - знати о свему томе, или истражити за потребе дела.

Jelena

Sitničarnica "Kod srećne ruke" je jedinstvena knjiga u svom kazivanju. Mešavina različitih stilova, koji se otimaju svakom žanru, kombinacija imaginacije i veštog pripovedanja, knjiga detalja, oblika i mirisa za sve one koji čitanje doživljavaju drugačije, kao stvarnost koja se dešava paralelno sa realnošću. Prava knjiga za sve knjiške moljce koji se osećaju kao da se u knjigu može uploviti, za one koji čitaju između redova i uživaju u svetu knjige, u potpunosti mu se predajući. Čitav roman lebdi između realnosti i fikcije, dok se u određenim momentima san i java ne izmešaju. Nove generacije unose izmene u "Moju zadužbinu"- jedinstvenu knjigu, sastajaliste različitih, istovetnih ili drugačijih ljudi, koji prilagođavaju sopstvenim potrebama tu raskošnu pozornicu, taj fiktivni svet, sve dok ne ponestane reči. Čitajući „Sitničarnicu ’Kod srećne ruke’“, ne možete a da se ne zapitate da li književnost može da izmeni stvarnost i zameni je za drugačiju, kvalitetniju.

Nikola J.

Ovo je roman o onom čitanju koje vam dopušta da se u potpunosti preselite u imaginarni svet iz knjige koji pruža utočište i tamo se sastanete sa drugim čitaocima. Petrović je uspeo da tako jednostavnu i brilijantnu ideju predstavi na jedan do sada neviđeni način, pokazujući da je čitalac sastavni deo književnog sveta i jedan od glavnih aktera. Ovaj roman usredsređen je na granicu između stvarnosti i književnosti,dva paralelna sveta. Siromašni student Adam Lozanić, zaposlen kao lektor u jednom turističkom časopisu, biva angažovan da unese ispravke u knjigu "Moja zadužbina" napisane davne 1936. godine. Kroz njegov rad se dalje razotkriva sudbina pisca A. Branice, i drugih ljudi okupljenih oko ovog njegovog dela. Počinjući priču od Adama, postepeno se razvija ritual potpunog čitanja, koje pruža mogućnost ne samo nastanjivanja u knjizi, nego i susretanja u njoj drugih, sebi sličnih, živih i upokojenih, geografski bliskih ili sasvim dalekih, koji negde u istom trenutku čitaju istu knjigu.

Jela

Koliko puta ste čitajući neku knjigu imali osećaj da ste se obreli u njoj? Da li ste se ikada našli u situaciji da tokom čitanja naprosto nestanete, da vas knjiga toliko obuzme da prestanete da primećujete ljude oko sebe, dešavanja, zvukove i mirise? Da li ste ikada imali osećaj da se tokom čitanja nalazite tik uz glavne likove, da hodate stazama ucrtanim u njenim poglavljima? U "Sitničarnici Kod srećne ruke", najčarobnijoj od svih sitničarnica, radoznali čitalac ima priliku da otkrije svet jednog zagonetnog pisca kojim hodaju devojke sa zvonastim šeširima, gde su knjige povezane pravim, skupocenim safijanom, svet u u kojem još uvek ima sezamovog zejtina i pravog barbanca, gde uprkos učestalom krečenju po zidovima stalno izbijaju vlažni cvetovi nostalgije, čega sve ima u devojačkom jastuku i gde se krije mnoštvo tajni koje raspinju svest čoveka. Sjajna knjiga i preporuka svima.

Laza

Sve, sve, ali Sitničarnica kod srećne ruke.... Moraću da nađem tu sitničarnicu. Znam šta bih kupio.