Marija Anđelković

Rekvijem za snove je roman o zavisnosti. Ali još više od toga, to je roman o snovima, onim nedosanjanim, izgubljenim i odloženim, o ljudima koji su poverovali da do njih mogu stići prečicom. Hari je narkoman. Njegov prijatelj Tajron i devojka Merion takođe. Hari bez griže savesti uzima majčin televizor i nosi ga u zalagaonicu kako bi došao do novca za drogu, a Sara ga potom otkupljuje, nesvesno postajući saučesnik u njegovoj zavisnosti. Dok njih troje sanjaju o velikom poslu s drogom, dovoljno novca, sopstvenom kafiću i životu u kojem će Merion konačno moći da se posveti umetnosti, Sara vodi sasvim drugačiju bitku. Nakon muževljeve smrti njen život se sveo na gledanje televizije, ispijanje kafe i razgovore sa komšinicama. Jedan misteriozan telefonski poziv, kojim je pozivaju da gostuje u televizijskoj emisiji, postaje okidač za sve ono što je godinama potiskivala. Želeći da ponovo bude viđena i da zablista pred svetom, odlučuje da smrša po svaku cenu. Dijeta, tablete i lekari postaju njena nova zavisnost, a granica između želje i opsesije polako nestaje. U jednom trenutku izgleda kao da će Hari, Merion i Tajron konačno ostvariti svoje planove. Međutim, zavisnost ne poznaje kompromis. Kada poveruju da su nadomak sna, ona ih povlači još dublje i oduzima im poslednje ostatke dostojanstva. Ovo nije roman koji osuđuje samo narkomane. Svaki od likova zavisan je od nečega - droge, televizije, pažnje ili iluzije da postoji lakši put do sreće. Njihova tragedija nije samo u tome što sanjaju, već što su poverovali da se snovi mogu ostvariti bez suočavanja sa sobom i sopstvenim slabostima. Hari mi je bio najteži lik za razumevanje. Njegova sebičnost i spremnost da žrtvuje i majku i devojku zarad droge učinili su ga gotovo potpuno lišenim empatije. Merion mi je u početku bila jedan od zanimljivijih likova, ali njen moralni pad pokazuje koliko zavisnost briše granice koje smo nekada smatrali nepremostivim. Najviše empatije sam imala prema Tajronu. Njegova prošlost, rano izgubljena majka i odrastanje bez oslonca daju njegovoj zavisnosti drugačiju dimenziju. On je jedini lik za kojeg sam imala utisak da je život od samog početka bio nepravedan. Ipak, najtragičnija sudbina pripada Sari. Njena zavisnost nije ilegalna niti društveno osuđivana, ali je podjednako razorna. Njena potreba da bude primećena i da još jednom oseti da vredi pokazuje koliko usamljenost može biti opasna. Posebno bih izdvojila Sarine komšinice. Njihovo prijateljstvo i iskrena briga predstavljaju retku svetlu tačku u ovom sumornom romanu i podsećaju da se iza svakodnevnih, naizgled beznačajnih razgovora može kriti istinska ljudska toplina. Rekvijem za snove nije samo priča o drogi. To je roman o iluzijama koje sebi stvaramo, o usamljenosti, neostvarenim željama i ceni koju plaćamo kada poverujemo da postoji prečica do sreće. Teško, potresno i izuzetno upozoravajuće delo koje dugo ostaje u mislima nakon poslednje stranice.

Nebojša

Rekvijem za snove je roman o tamnoj strani čoveka, o iskrivljenom, trulom i ništavnom naličju gladne čovekove duše koja proždrljivo guta sve snove i nade koje čuče u čoveku, večno nezasita u potrazi za idućim fiksom. Rekvijem je pogled na drugu stranu ulice koju nikad ne biste trebali da pređete.Radnja romana smeštena je u Bruklinu gde kroz tri godišnja doba pratimo četiri međusobno povezana lika na jedinstvenom putu bez povratka. Najupečatljiviji lik, a ujedno i centralna ličnost je Sara Goldfarb, usamljena udovica, domaćica koja je ostavljena da truli, čiji je život sveden na isprazno i besmisleno vegetiranje u malom skučenom stanu, otuđena od sina, društva, a i same sebe, provodi bezbojne dane ispred šarenog televizora. Iako objavljen pre više od 40 godina, ovaj roman je ostao neprevaziđen u upečatljivom prikazu najdubljeg iskustva ljudske patnje kao rezultat narkomanske zavisničke krize. Odličan, odličan roman...za svaku preporuku !

Nikola

U “Rekvijemu za snove” Hjubert Selbi nam priča priču o četiri persone: Sari, njenom sinu Hariju, njegovoj devojci Marion i njihovom prijatelju Tajronu, stilom pisanja koji predstavlja ulični sleng kao tok svesti. Umesto apostrofa koristio je kosu crtu, nije koristio navodnike i znake interpunkcije, nije raspoređivao pravilno već kako mu je potpalo pod ruku, što mu je umnogome omogućilo da brže piše na pisaćoj mašini i bude jedinstven u svom kazivanju i na taj način čitaoca odmah uvuče u priču čije je najveće bogatstvo volumen likova. Ovde nema heroja ili moralnih junaka, samo normalni ljudi koji se bore protiv svoje zavisnosti. Oni, iako žive nekim životima koje velika većina čitaoca neće smatrati normalnim, niti bliskim, poseduju baš kao i svi snove, nade i isčekivanja, pružajući nam tako priliku da stvorimo sa njima duboku konekciju i udubimo se u priču.Uroniti u ovaj tekst znači prepustiti se kovitlacu mračnih misli i osećanja iz kojih provejava neutaživa želja za boljim životom.

Marko Lapčević*

U ovom izdanju knjige imamo tri predgovora. U jednom od njih neko je spomenuo da mu je ova knjiga upropastila odmor, tako da moram reći da nisam očekivao srećan završetak. Pisac je uspeo da načini protagoniste dopadljivim i da navijam za njih tokom čitavog romana, da zajedno sa njima verujem u njihove snove. Nažalost, stvari kreću lošim putem i čitaoci prate njihove greške i navijaju za glavne junake sve do samog poražavajućeg završetka.

Nemanja

Hjubert Selbi piše iz iskustva. Glasovi njegovih junaka su verodostojni i zajedno sa snažnom naracijom gotovo uznemirujući. Scene psihoze u njegovoj priči drže pažnju i jezivo su autentične. Selbi fantastično, uz puno stila i strpljenja, oslikava živote četiri glavna aktera, koji naglo idu nizbrdo. „Rekvijem za snove“ zadire u skrivene kutke našeg razuma, utiče, menja i oblikuje sivu masu, budeći u nama čitavu paletu emocija, ispunjavajući tako osnovne zadatke vrhunskog književnog dela. Ono što ovaj roman čini ovako kvalitetnim jeste volumen likova, počevši od veoma depresivnog prikaza usamljene starice i očajnosti narkomana da dođe do nešto novca, pa sve do njihovog moralnog i psihičkog crnila koji je, sa jedne strane, ekstremno efektan, dok je sa druge strane ekstremno morbidan i užasavajuć. „Rekvijem za snove“ sadrži snažnu priču i mračan prikaz četvorostruke zavisnosti koja na kraju ostavlja uništene živote uz rekvijem za propale snove.