Intiman prikaz češke kulture

Ova fascinantna knjiga sadrži dva Kunderina dela iz osamdesetih godina, izvorno napisana za jedan francuski časopis. U eseju Osamdeset devet reči Kundera duhovito opisuje brojne zamke na koje je nailazio čitajući sopstvena loše prevedena dela. Za njega su verni prevodi izuzetno važni, jer su reči predmet neprestanog preispitivanja. Pronicljivo, duhovito i naizgled ležerno, u ovom eseju on iznosi filozofska razmišljanja o tome šta znači biti pisac u prevodu i o procesu stvaranja u tuđem jeziku.

U drugom eseju Prag, Pesma koja nestaje, Kundera piše sa čežnjom o tom gradu paradoksa, „magičnoj prestonici Evrope“, opisujući Prag kao „jedan od najdinamičnijih centara moderne misli i osećajnosti“. U ovom intimnom uvidu u jedinstvenost češke kulture čitalac će prepoznati samu sudbinu srednje Evrope i njene kulture – stešnjene između diktata carstava i osuđene da svedoči sopstvenom nestajanju.

„Ova dva eseja čine svojevrsnu retrospektivu, destilujući Kunderinu filozofiju i njegovo viđenje evropske istorije tako jasno da ostajemo zadivljeni, a ponekad i postiđeni koliko se malo, izgleda, promenilo od kada su napisana.“

– Financial Times

„Nezaobilazno štivo za sve poštovaoce Kundere, dostojno mesta na polici pored Miloša i Solženjicina.

– Kirkus Reviews