Željka Kalajdžić

Čovek je oduvek predstavljao najveću zagonetku samom sebi, a roman „Nož” Vuka Draškovića donosi bolnu, duboko emotivnu anatomiju apsurda u koji se ljudska duša sruši onog trena kada zaboravi na svoju čovečnost. Radnja nas maestralno vodi u mračne i stradalničke dane Drugog svetskog rata u Hercegovini, preplićući do neprepoznavanja sudbine dve zavađene porodice: Jugovića i Osmanovića. Kroz decenije koje slede, pratimo studenta Aliju u njegovoj mukotrpnoj potrazi za sopstvenim identitetom, ali i junake koji očajnički beže od počinjenih zločina i sopstvene savesti, poput Atifa Tanovića. Pred stravičnim sudbinama likova blede i nestaju sve veštačke granice. Knjiga surovo, ali istinito pokazuje da granica između dobra i zla ne poznaje tabore, već prolazi tačno kroz osetljivo središte svakog srca. U ljudskim stradanjima vlada jezivo sivilo u kom brat podiže ruku na brata, slep pred sopstvenim korenima. Alijina potraga za istinom i Atifov unutrašnji pakao nemo svedoče o neraskidivoj niti patnje koja vezuje dželate i žrtve. Suština ove teške, turobne priče traži dugu tišinu nakon sklapanja korica. Ona nas opominje i uči da jedina stvarna i bitna podela među nama ne sme počivati na veri i naciji, već isključivo na tome ko je čovek, a ko nečovek. Sve izvan te spoznaje predstavlja samo gustu maglu u kojoj se previše lako zaluta i izgubi duša. Izvanredno delo koje ostavlja dubok trag.

Filip Stojanovic

Књига која је ванвременска, која говори о историјским чињеницама и која се чита у једном даху. Писана почетком осамдесетих, у то време табу тема, с обзиром да је у земљи било прописано "братство и јединство" као заоставштвина титоистичког режима. Књига која не треба да дели људе, него баш супротно, да покаже бесмисао клања и ратовања међу људима који готово један те исти народ, без обзира на веру. Један од (ако не и најбољи) Драшковићевих романа. Све препоруке за књигу.

Marko Kovač

Već prvo poglavlje sadrži do detalja opisan gnusan zločin počinjen nad porodicom Jugović od strane njihovih nekadašnjih kumova, muslimanskih ustaša Osmanovića. Dok sam čitao doslovno nisam disao. Pred očima su krenule da se ređaju slike. Za trenutak sam sklopio oči, i kao da sam odlutao tamo, u to nevreme. Mogao sam da naslutim teror nasilja i straha koji se neprimetno uvlači u kosti; čujem vapaje ženske čeljadi, namirišem vonj krvi, dok me obuzima zadah smrti; osećam kako krvav sneg škripi pod mojim nogama... Te večeri sam doista i usnio crkvu u Jugovićima kako gori, i ponositog protu-Nićifora koji ne progovara ni reč. Roman je napisan u duhu izmirenja, a ne širenja verske i nacionalne mržnje. Opisan je sav besmisao rata, tragedija etničkih podela koje su nas bezmalo deceniju kasnije uvele u propast. Želim da verujem da će ovaj roman zaista pročitati ljudi koji će pravilno tumačiti njegovu poruku.

Igor Šarić

Сјајна књига, после ње, као наставак, препоручујем да прочитате "Молитва" (од истог аутора) која такође говори о страдању Срба крајишника за време НДХ.

Olivera

Tek sada sam ga pročitala, ne znam zbog čega nisam to učinila ranije, valjda zato što sam gledala film. Ne volim da upoređujem, ali je za mene roman "Nož" mnogo bolji od Isusovih memoara, Ko je ubio Katarinu, Ruskog konzula...Kada je reč o Nožu, mrtva trka da li je bolji roman ili film. Posle čitanja knjige osećanje solidarnosti za svoj narod postaje mnogo veće, i automatski nekako svaki čitalac čini mi se postaje patriota i ima želju da neguje tradiciju i našu kulturu. Opisi stradanja se uvlače kroz svaku poru i emotivno zaista iskreno dotiču. Jedan od ciljeva u sledećoj godini koje ću postaviti biće da pročitam još knjiga Vuka Draškovića.