Na „zimskom letovanju“ u Sutomoru Tabašević i njegov genijalni prijatelj Fernando pronalaze na plaži aluminijumsku kutiju u kojoj se nalaze tajanstveni spisi. Fernando se razbesni što nisu našli opipljivo blago, nego rukopis još jednog „jahahahača naše jezičke apokalipse“, u koje svrstava i Tabaševića, pa ga najuri natrag za Beograd. U noćnom vozu Tabašević čita rukopis, koji je napisao niko drugi do – Fernando. Junak Fernandovog romana Dan, rođen u podrumu pod NATO bombama, svojoj devojci Vanji pripoveda priču o svom sazrevanju. Ali priča o Danu i Vanji nije tek razvojni, čak ni isključivo ljubavni roman. To je svedočanstvo o životu jednog nevidljivog i tihog sveta – sveta dalekog od svake laži i pretvaranja – kojem je uskraćeno pravo na svoje reči a samim tim i pravo na postojanje izvan mraka u kojem im je dodeljeno da postoje, nevidljivi. A kada događaji iz romana počnu da se ostvaruju u realnom svetu, Tabašević shvata da će ishod Fernandovih noćnih reči biti fatalan… Roman koji preispituje granice književnosti, Noćne reči su delo koje u sebi sažima četvrt veka života u jednoj kulturi koja je uništavana vojnim agresijama i unutrašnjim, sopstvenim sablastima.