Priča o drugačijem, manje znanom licu Beograda

Ako ste sa bilo kim razgovarali o masoneriji, dobili ste, bezmalo sigurno, samo dve vrste odgovora: onaj tipični – kada je neko izričito protiv ove organizacije i onaj, ne tako čest – kada se neko kome se obraćate odnosi prema masonima pozitivno. Interesantno, onih u sredini – nema. Masoni nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Moja ambicija je bila da se nađem u toj, sredini. Da ostanem dosledan svom novinarskom poslu, a da pokušam da ne budem ni na čijoj strani. Zato je u mom slučaju bilo posebno važno to što ovoj temi prilazim tako što vodim čitaoca u neobičnu šetnju Beogradom, istovremeno imajući slobodu da zajedno s njim postavljam pitanja na koja ni sam nemam potpun odgovor. I, gle čuda, kada je neko samo dragovoljan da otvori oči, primećuje svašta… Jer ovo je priča o umetnosti očiglednog, a istovremeno prikrivenog. Čar traganja za masonskim zdanjima, spomenicima, obeležjima ili jednostavnim građevinskim „potpisima“ istovremeno je i otkrivanje onoga što se nalazi ne u zabitima periferije ili mračnim i nepristupačnim sokacima, već u samom srcu srpskog prestonog grada.

Ovo treba da bude priča o drugačijem, manje znanom licu Beograda. Reč je o tome koliko je Beograd bio važna tačka na karti evropskih slobodnih zidara tokom proteklih nekoliko stotina godina i koliko je značajnih masonskih potpisa ostalo na građevinama ovog grada, koji je u simboličnom smislu kapija Evrope. Pođimo u obilazak važnih ulica, spomenika i građevina kako bismo sagledali uticaj slobodnih zidara na istoriju ovog grada.

Zoran Lj. Nikolić