Evgenija Anđelković

Autorov otac je dugo radio u Libanu, bio je direktor beogradskog predstavništva Rada. Stekao je ugled kao dobar arhitekta, imao je dosta prijatelja i sklopio važna poznanstva u poslovnom svetu. Nakon očeve smrti, autor se vraća u Liban, on je isto arhitekta ali ni blizu svom ocu, i tu pokušava da proda očeve projekte kako bi sebe i majku spasao bankrotstva. Dok traju pregovori, pratimo autorova lutanja po Bejrutu, od ljubavnice preko opijanja alkoholom do drogiranja. Ljudi se plaše, vojne akcije ne prestaju, ali oni svejedno nastavljaju svoje svakodnevne aktivnosti, pozivaju se na pravo postojanja. Retki su muškarci koji dočekaju prirodnu smrt, umiru uglavnom u eksplozijama koje su sami postavili ili su im podmetnute. Zato se tu živi polako, bez žurbe. Deca brzo odrastaju, začas se transformišu u borce. Autor je pun nemira, muči ga osećaj prolaznosti, vidi samo puku ljudasku potrebu da se preživi, trud da budu srećni s onim šta imaju. Shvata da mu tu nije mesto.

Milena Stanojević

Ideja je interesantna ali dok sam čitala jedva sam čekala da završim. Da li je do stila pisanja ili ko zna čega, ali ovo nije ništa posebno... ako je pročitate nećete ništa dobiti od nje osim ukradenog vremena...

Đorđe Nikolić

Bliski istok u knjizi - sazdan od ludila ukusa, mirisa i ljudi. Od mnoštva priča i neverovatnih sudbina. To ljudsko ludilo, prisutno u trenucima mira podjednako kao i u trenucima rata, iskrsava i nekim svojim odsjajima podeća na Srbiju. Utisak je da, iako se na momente priča udaljava od našeg glavnog junaka, ona sve bliže opisuje njega i njegovu sudbinu. Na momente jeziva, na momente topla, priča u sebi nosi i niz ontoloških pitanja, i, koliko je to moguće - odgovora na ista. Začuđujući svet Levanta pojavljuje vam se pod prstima, u nozdrvama, na nepcima, u kosi - sa svakom okrenutom stranicom. Užitak. Čak i kad vas dodatno gurne u sopstvene strahove i upitanosti.