Perica Tokić

Smatram da najbolji deo ove knjige predstavljaju sledeći redovi: "Na njegovo lice se nakon svih grimasa spustio mir. Težak, pokajnički, filozofski mir, koji kao da je govorio da mu je najzad sve jasno i da više nijedna zabluda, nada, strast, naivnost, glupost, trivijalnost neće moći da ugroze taj sizifovski mir. Mir koji je morao da usvoji kao što je Sizif prihvatio posao koji mu je prokletstvom nametnut ili kao što je Atlas nakon svega pristao da na svojim ramenima nosi planetu".

Jelena N.B.

Mnogobrojne oči i uši koje prate svaki korak mogućeg otpora, koje zaustavljaju svakog ko bi pomislio da pruži neki i nekakav otpor. Zamislite svet podeljen širokim granicama i omeđenim tesnim prostorima. Da li zvuči poznato? Dugo sam se dvoumila da li da ovaj roman uopšte i svrstam u SF, jer ako upalite onu čudnovatu crnu kutiju koja stoji u našim stanovima, možete se, a da se tome niste nadali niti poželeli, naći u ovom distopijskom svetu koji nam je maestralno prikazao Miomir Petrović. Distopija, anti-utopija ili stvarnost u trenutku u kome govorimo. Nisam sigurna da li sam čitala roman, ili sam teleportovana u paralelni svet. Kako god tumačila ovu odličnu pripovest istina je, ipak tamo negde, jer nada ipak postoji. Ona umire poslednja . Od mene za ovaj fenomenalni roman sve pohvale i #preporuka, jer je ovo jedna od onih knjiga koju zaista vredi pročitati.

Marko

Sa knjigama Miomira Petrovica sam se upoznao prosle godine. Prvo sam procitao Kucu od soli, pa Miris mraka i sada Black Light. Slil pisanja je odlican, privlaci citaoca da knjige ne ispustamo iz ruku dok ne zavrsimo. Svaka od ove tri knjige je ostavila na mene drugaciji utisak, Kuca od soli lici na prve James Bondove sa Konerijem, Miris mraka se moze pronaci u Bilo jednom u Americi, Dok procitavsi pre par dana Black Light imam utisak da je ovo samo prva knjiga neke triologije, kao citalac vec mogu zamisliti dogadjaje u nastavcima i mislim da bi pisac mogao da se zaigra i pocasti nas nastavkom.

Katarina Radosavljevic

Zamislite da osvane sutra,ono sutra u kome se budite I shvatate da živite život sličan logoraškom,gde vam je ograničeno kretanje,nemate pravo na rad I adekvatnu naknadu za isti,kontrolisani od strane tzv. Poretka,centralizovane svetske vlasti,obezvredjeni kao licnost,a da pritom,po nekoj ranije utvrdjenoj kazni,po merilima već pomenutog,životarite daleko od svoje porodice.Samo zamislite. To se dešava protagonisti ovog romana,Lasici,bivšem fizičaru I pripadniku tzv.Oslobodilačkog fronta,pobunjeničke organizacije osmišljene kako bi se planeta I ljudstvo oslobodili višedecenijske tiranije Poretka. Lasica,pored još šestoro svedoka,komšija I poznanika,prisustvuje smrti jedne žene,nakon čega sprovodi svoju privatnu istragu o detaljima ubistva.Ili samoubistva(?).Kuda će ga to odvesti,ostavljam vam da otkrijete. Petrović je sa razlogom jedan od,ako ne I najbolji pisac mladje generacije.Duboki naklon!

Katarina

Bez sumnje,Miomir Petrović se I u ovom žanru istakao kao vodeći pisac mladje generacije.U pitanju je autor koji ozbiljno pristupa čitaocu;svojim bogatim stilom I dubokim,slikovitim opisima 'usisava' čitaoca u lik protagoniste (pišući u prvom licu),čime ga,namerno ili ne,stavlja u poziciju da intenzivnije oseti,samim tim I učestvuje u delu.Dakle,stavlja ga na pozornicu,ne čini ga 'samo' posmatračem,tj.publikom. U Petrovićeve pripovedačke sposobnosti uverila sam se još u vreme studentskih dana kada sam imala čast da mi bude predavač u okviru dva predmeta.Logično,tako je krenula ljubav I prema njegovim pisanim delima.Preporuka od mene I jedan duboki naklon.