Sladjana

Odlična knjiga. Tema koja otvara pitanje Ko smo mi? U celoj knjizi se to postavlja bez odgovora jer se nije smelo ništa pitati ni za juče ni za danas ni za sutra. Laž SSSR tj njihovih zvaničnika, Vlade i Predsenika je vidljiva kod svakog Černobiljca. Mislim da istina nikada neće biti rečena. Spasimo svet da bi sebe spasili . Prevensveno od skrivanja istine pa kakva god da je i da je najgora na svetu, mora se znati sve.

Danijela Lopar

Knjiga koju bi svi trebalo da pročitaju zato što nismo svesni koliko je nepopravljivu štetu planeta pretrpela Černobiljskom katastrofom i kako nikada civilizacija ništa strašnije nije napravila. A Sovjeti su čak nekoliko dana krili da se išta dešava, dok radioaktivni oblak nije stigao do Skandinavije. Ništa se ne može sakriti, a ovakva svedočenja su najdragocenija za istinu. Potresno je i jezivo, ali najsrdačnije preporučujem knjigu!

*Miljana

Autorka je u ovoj knjizi sabrala utiske ljudi koji su bili pogođeni Černobiljskom tragedijom. Razgovarala je sa likvidatorima, suprugama vatrogasaca koji su učestvovali u gašenju, ljudima koji su raseljeni sa tih područja, decom iz tog područja. Negde oko stotinu njih sa svojim ličnim, bolnim i strašnim pričama. I dok ih čitate hiljadu stvari vam prolazi kroz glavu, a pri tom stalno imate utisak da vas neko šutira u stomak. Nisam znala u kojoj meri se od stanovništva krilo ono što se dogodilo. Danima nisu imali pojma, zato što vlasti nisu želele da stvaraju paniku. A kasnije kad se saznalo nisu hteli govoriti o tome koliko je sve to opasno. Posledice ove katastrofe su nesagledive. Nemoguće je proceniti koliko je Černobilj ustvari unazadio našu planetu.

pathologist

Dva osećanja su mi prevladavala dok sam čitao ovaj dokumentarac - panični strah i seta. Roman glasova, kako stoji u pogovoru. Novinarka-spisateljica je intervjuisala preko stotinu lica za 20 godina istraživanja. Preko stotinu uglova gledanja i doživljaja je iznela. Svaki je za sebe potresan. Fizičari, lekari, inženjeri, seljani, učitelji... U prstenovima je tematski iznosila njihova iskustva - početak i kraj su sudbine žena likvidatora. Iza prvog prstena je obrađivala iskustva zemljoradnika i starih ljudi koji su živeli neposredno pored Černobilja. Zatim je iznosila iskustva vojnika, naučnika, lekara koji su pomagali, i na kraju, u trećem prstenu - decu. Opis aklimacije najmlađih na date uslove, izmenjen pogled na svet koji se izmenio, šale i igre na račun radijacije i njenih posledica... Taj deo je najjeziviji, po mom utisku. Kao i izveštaji lekara iz bolnica, sa detaljnim opisima patoloških promena obolelih. Atmosfera je slična kao u "Petrijinom vencu", ili u Burinom "Bez obdukcije".