Dva prijatelja zajedno odlaze u cirkus. Jedan se dobrovoljno prijavio da pomogne mađioničaru u izvođenju neke tačke i tokom izvođenja te tačke doslovno nestaje. Drugi prijatelj ga traži uporno od te večeri svakog narednog dana, ali nigde ga nema, nije kod kuće a i sam cirkus je nestao. Dešavaju se čudne stvari, tajanstveni telefonski pozivi, misteriozna upućivanja na neke adrese. U toj potrazi preostali prijatelj počinje da preispituje samog sebe, svoj život, seća se pojedinih stvari iz školskih dana kada je bio usamljeno dete koje je trpelo vršnjačko nasilje u želji da bude primećeno i prihvaćeno. Potraga za prijateljem se pretvorila u potragu za samim sobom, za smislom svega što mu se dešavalo i šta mu se dešava, šta je bio i šta jeste, kako se štitio i kako se još uvek štiti. Nemoguće je pobeći iz vlastite kože, ono si što jesi, ne možeš da postaneš neko drugi...Priča je kratka, pisana je jednostavno i koncizno a kroz sva poglavlja provejava ljubav prema muzici...

Pročitala u jednom dahu.. Zanimljiva priča o samotnom dečaku koji nikad ne prevazilazi svoju ratličitost iz srednje škole.... Može biti lepo ekranizovano. Svejedno, ne ostavlja prejak utisak.

Написано у стилу драме и мало хумора, а све пресвучено одређеном дозом метафизике.
Главни лик, осим слушања и уређивања својих плоча, тражи свог друга који се није појавио након што је нестао у циркусу. У огледалу. У мађионичарској тачки.
Помало нервозан због тога што се десило, јер сада мора и тиме да се бави (људи просто не нестају тако!), ипак непрестано размишља о томе и труди се да схвати шта се десило, да нађе старог пријатеља, уђе у траг.
Сећа се периода школских дана, њиховог познанства, заједничких тренутака...
Али чини се да се не ближи разрешењу. Чак и вама постаје јасно да крај неће бити класично разрешење ове замршене ситуације.
Постаје вам јасно да ово није трилер нестајању неке особе, и већ очекујете неки нереалан крај. А у исто време се надате некој логици.
На крају сам добила заокружену целину, Необичну, али ипак реалну, након целе мистике. Срећан крај, иако не патетичан и очигледан, тек назначен.
И мирне савести остављам главног лика и затварам књигу. Са осмејеком.

Ja knjigu nisam razumela...Eto, citam zaista dosta, ali ako bi neko mogao da mi je odgonetne, bil bih zahvalna.

Jonas Karlson je moj junak! Obožavam ga. Još jedno delo napisano njegovim jedinstvenim, prepoznatljivim stilom. Vrlo minimalistički. Tema roman je opet mali, sasvim običan čovek, naizgled nevidiljiv. I, baš kao i u Računu, on je uvučen u splet neverovatnih okolnosti. Uživala sam zaista!