Znanje će nam pomoći da prevladamo strah od nuklearne energije – predstavljena knjiga „Alhemija bombe“ Slobodana Bubnjevića

Promocija knjige „Alhemija bombe“ održana je 21. septembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. Pored autora, o knjizi su govorili dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku, Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme, i Zoran Penevski, urednik i pisac.


 
Zoran Penevski smatra da je „Alhemija bombe“ jedinstvena u srpskoj kulturno-naučnoj istoriji, knjiga koja je međaš: „Možemo meriti naučnopopularnu literaturu do ove knjige, i od ove knjige nadalje. Ova knjiga je jedna od retkih na svetskom nivou tako dobro pisana i koncipirana. Od ove knjige možemo da pričamo o pravoj dobroj naučnoj publicistici kod nas. Slučaj da je knjiga aktuelna govori da je dobro napisana. Kod dobro napisanih stvari vi ne pratite svet, nego svet ulazi u vaše pisanje. Ova knjiga je najbolji primer.“

Koncept je ono što „Alhemiju bombe“ čini ključnom za domaće pisanje. Ono što je književno, što se vidi najbolje u podnaslovu, jeste da je reč o toponimima nuklearnog doba.

„To je priča o dvadeset tačaka: vi povezujete nauku na geostrateške priče, koje su celina za sebe, a sve zajedno čine jednu široku priču, dobar kontekst dvadesetog veka.

Ona je sjajna i zato što daje kontekst društveno-političkim, političkim, socijalnim i kulturološkim elementima kojima se bavi, i zbog toga mislim da ima kvalitet udžbenika. Svako ko bude hteo da se bavi ovom temom, moraće da čita ovu knjigu“, zaključuje urednik i pisac Zoran Penevski.

„Alhemija bombe“ nije samo fizika, već i prikaz života u jednom uzbudljivom razdoblju. Na pitanje kako je čitao ovu knjigu i šta nam donosi iz naučnog ugla, direktor Instituta za fiziku dr Aleksandar Bogojević odgovara: „Ova tematika prirodno živi u širim okvirima, ova knjiga nije samo sveobuhvatna, ona je i nešto više od toga. Ovo je knjiga koja dotiče sve nas. Nešto što se dešava tokom naših života, i utiče na našu budućnost i budućnost naše dece.“

Kada je reč o vrednosti ove knjige, Bogojević ističe da ona leži u tome da se mi možemo baviti teškim temama na način koji nas može oplemeniti, koji ne polazi od toga da nema problema. „Problem postoji, ali pokazuje da mi možda jesmo dorasli tome da napravimo sledeći korak, da ne treba da se plašimo novih stvari, treba samo da se plašimo kad nema novih stvari. Nije cilj da rešimo sve probleme, cilj je da živimo u univerzumu koji je napravljen tako da, svaki put kad rešimo jedan problem, pojave se nova pitanja. I to je ta igra koju igramo. Ako se plašimo, onda te probleme nećemo moći da rešimo. Oni nas inspirišu.“

Na pitanje šta iz ugla javnosti ova knjiga koja pomera granice donosi, Filip Švarm odgovara: „Ovo je knjiga za svakoga. Imam osećaj, a ova knjiga mi daje za pravo, da čovečanstvo uvek koristu tehnologiju kojoj nije doraslo. U ranijim periodima nismo mogli da se uništimo, a kad pričamo o ’Alhemiji bombe’, mi smo došli do tehnologije koju zaista ne kontrolišemo, a možemo da se uništimo. Čitava istorija dokazuje da nismo dorasli. Nadam se da atomska bomba neće biti uzročnik kraja civilizacije. Po prirodi sam optimista, hajde da verujem da ćemo moći da ovladamo atomskom energijom.“

Priča o nuklearnoj bombi je i priča o etičnosti: kako etika i nauka idu zajedno i zašto nas plaši nuklearna enerija, autor Slobodan Bubnjević veruje da prvi korak ka rešavanju etičkog problema „jeste da upoznamo ljude sa tim čime se naučnici bave. U 2023. godini mi živimo u jednom vrlo haotičnom svetu, gde gledamo razne nepravde. Svet se negde urušava, a negde uzdiže, ali nema svetskog rata. Jedna od stvari koja se može uzeti kao pozitivna posledica jeste da svet već 80 godina živi u nekoj vrsti dugog mira, ne živimo u svetu totalnog sukoba. A razlog zašto nema totalnog sukoba je nuklearna bomba.“

Čovečanstvo u mnogim kritičnim situacijama nije prešlo granicu zato što se nuklearne sile uvek plaše drugih nuklearnih sila. To ne znači da živimo u bezbednom svetu: dok postoje nuklearne naprave, postoji i mogućnost njihove upotrebe.

Bubnjević daje optimističan zaključak rekavši da „silnu energiju zarobljenu u atomskom jezgru možemo da učinimo korisnom, da umesto uništenja, ona bude naše najvažnije rešenje. U čovekovoj je prirodi da pripitomljava i savlađuje – i vatra je jednom bila veliki rizik, ali smo naučili da je koristimo a da se ne spalimo. Čovek je biće koje se raduje znanju. Kad naučite osobu koja pre toga nije znala, ona se tom svom znanju uvek raduje. Znanje uvek pokreće, to je ono što nas je uvelo u atomsku energiju. To je ono što će nam pomoći da prevladamo strah od nuklearne energije, ali i sve druge strahove.“



„Alhemiju bombe“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.