Zločin, pohlepa i požuda: O romanu „Poštar uvek zvoni dvaput“
Pronašli smo prikaz ovog romana iz 1934. godine, objavljen u Njujork Tajmsu i veoma nam se dopao. Kratak je, koncizan, ne otkriva siže, a opet je sve kristalno jasno. Umesto da ga objavimo uz opis romana, odlučili smo da ga prenesemo u rubrici Knjigoljupci kako bi ga što više publike pročitalo jer smatramo da bi prikazi trebalo da liče na ovaj – hard boiled! Baš kao što je opisan i Kejnov stil. Obratite pažnju na to mesto u tekstu. Trebalo je pronaći adekvatan prevod.
Sve češće se pojavljuju pisci koji nas teraju da preispitujemo sopstvene poglede na stvarnost jer je i sama stvarnost relativna i nekonstantna, zavisi od perioda, načina, perspektive. U delu Džejmsa M. Kejna postoji taj osećaj realizma, intenzivnog realizma, ali ga ipak ne možemo porediti sa realistima poput Zole, Ibsena, Drejzera ili Hemingveja. Reč je o pristupu koji je dugo najavljivan u književnosti i sa Kejnom je konačno stigao. Ne možemo da ga poredimo ni sa prethodnicima koji su ovakav pristup najavljivali jer tamo gde oni gube konce u priči, Kejn juriša poput ogromnog psa koji je nešto nanjušio. Kejn je uspeo da razvije ovaj hladnokrvan pristup kao savršeni instrument pripovedanja.
Prva rečenica glasi: „Izbačen sam iz kamiona sa senom negde oko podneva.“ Njena snaga je neverovatna, ali je još važnije to što ona sama predstavlja potpunu karakterizaciju glavnog junaka jer samo jedna vrsta ljudi bi se vozila na kamionu sa senom i dozvolila da bude izbačena kao nepoželjni putnik – a zatim o tome i govorila na ovakav način.
Kroz ceo spektar emocionalnih spazmi, optužbi i izmirenja, marševa policije i kontra marševa krivaca, zločina, pohlepe i požude, priča juri velikom brzinom i ima snagu vodopada.
Kejn je nekada radio za novine i dobro je izučio izveštavanje, toliko dobro da Hemingvej pored njega deluje kao leksikograf, a Kaldvelova poput uplakane sestre koju su prvi put iselili iz stana. Kejnovov uspeh leži, pre svega, u jednoj osobini: on govori o primarnim implusima pohlepe i seksa sa manje reči od bilo kog pisca koga znamo. Prognao je sve kočnice; minimalno je razuma, složenosti i onoga što nazivamo civilizacijom između impulsa i njegovog zadovoljenja.
U širem smislu, autor još uvek nije doprineo američkoj književnosti, ali želimo da vidimo još njegovih dela. U međuvremenu, izazivamo vas da pokušate da nakon čitanja ove neverovatne prve rečenice, ispustite knjigu iz ruku a da je ne pročitate do kraja.
Autor: Harold Štraus
Izvor: bookmarks.reviews / The New York Times
Prevod: Dragan Matković
Prva rečenica glasi: „Izbačen sam iz kamiona sa senom negde oko podneva.“ Njena snaga je neverovatna, ali je još važnije to što ona sama predstavlja potpunu karakterizaciju glavnog junaka jer samo jedna vrsta ljudi bi se vozila na kamionu sa senom i dozvolila da bude izbačena kao nepoželjni putnik – a zatim o tome i govorila na ovakav način.
Kroz ceo spektar emocionalnih spazmi, optužbi i izmirenja, marševa policije i kontra marševa krivaca, zločina, pohlepe i požude, priča juri velikom brzinom i ima snagu vodopada.
Kejn je nekada radio za novine i dobro je izučio izveštavanje, toliko dobro da Hemingvej pored njega deluje kao leksikograf, a Kaldvelova poput uplakane sestre koju su prvi put iselili iz stana. Kejnovov uspeh leži, pre svega, u jednoj osobini: on govori o primarnim implusima pohlepe i seksa sa manje reči od bilo kog pisca koga znamo. Prognao je sve kočnice; minimalno je razuma, složenosti i onoga što nazivamo civilizacijom između impulsa i njegovog zadovoljenja.
U širem smislu, autor još uvek nije doprineo američkoj književnosti, ali želimo da vidimo još njegovih dela. U međuvremenu, izazivamo vas da pokušate da nakon čitanja ove neverovatne prve rečenice, ispustite knjigu iz ruku a da je ne pročitate do kraja.
Autor: Harold Štraus
Izvor: bookmarks.reviews / The New York Times
Prevod: Dragan Matković
