Zašto knjige opstaju uprkos internetu

Ostajemo zadivljeni vitalnošću štampanih knjiga, tehnikom starom više od 500 godina, kako onlajn tako i oflajn. U periodu od godinu dana razgovarali smo i vodili više od 150 intervjua sa čitaocima, knjižarama, izdavačima, blogerima, bibliotekarima, analizirali 750 odgovora na onlajn upitnike i 5000 sajtova u Francuskoj i svetu frankofonije. Impresivna zbirna aktivnost. Dakle, upamtite, da, vaša knjiga nastavlja sa životom stojeći na polici jer vi pričate o njoj i upućujete na nju u razgovoru. Još bolje, možda ste je pozajmili prijateljici kako bi i ona mogla da je pročita, možda ste proveli neko vreme u razgovoru sa ljudima o njoj pre no što ste je kupili, ili pošto ste je kupili. Imaćete, naravno, mnoštvo zvaničnih prikaza i dostupnih blogova na tu temu. Razgovor o knjizi se nastavlja čak i kada knjiga više nije u opticaju.

Papirne knjige cirkulišu bolje od njihovih digitalnih verzija

Ono što se prvi primeti jeste pokretljivost štampanih knjiga u poređenju sa njihovim digitalnim verzijama koje se ne šire i ne pronose tako dobro. Jednom, pošto je knjiga prodata, bilo to u knjižari ili putem neke internet platforme, ona ima višestruki život. Ona može biti pozajmljena, poklonjena, ali isto tako i prodata kao polovna, onlajn ili u namenskim prodavnicama. I onda može napraviti pun krug i ponovo biti preprodata. Takvi putevi koji se dese u životu knjige retko se uzimaju u obzir nakon sveukupne procene određenog izdanja.

Dvorišne rasprodaje, sajmovi starina, književni sajmovi daju nov dah životu knjigama koje ostaju zaboravljene jer su predstavljale brzo jednokratno čitanje. Knjiga kao predmet, bez obzira na njenu starost, zadržava nedostižno čulno zadovoljstvo, i priziva uspomenu na prošla vremena, sveti primer zanatstva lomljivog poveza ili izaziva nostalgiju koju pružaju dečje knjige ili bajke.

Sva zanimanja i profesije su sve više usmerene ka vebu. Ali, to je pružilo drugi život knjigama i recikliranje istih u mašinu za pravljenje novca kakve su postale onlajn prodavnice. Kao rezultat toga je da su se knjige održale u životu. Neki ljudi su postali prodavci na ebay-u, i stručnjaci jedino zahvaljujući knjigama koje prodaju na ovoj platformi. I na kraju, ponekad sam papir – pošto je pocepan, rabljen i recikliran – predstavlja jedinu vrednost knjige.

Suočen sa težinom, obimom i fizičkim prostorom koje zauzimaju knjige u štampanoj formi, čovek bi pomislio da bi digitalne knjige trebalo da obrišu pod sa svojim štampanim takmacima. Ali to je, na primer, slučaj sa onlajn muzikom koja je praktično predala smrtnoj kazni CD, ili filmovi na zahtev koji su umnogome smanjili tržište DVD-jeva. U slučaju knjiga to se, štaviše, jednostavno nije desilo. U SAD, kao i u Francuskoj, tržište za onlajn knjige nikada nije premašilo 20% učešća u prihodima u poređenju sa štampanim izdanjem. I u to se ne računa prihodi od prodaje na tržištu polovnih knjiga kao što smo prethodno pomenuli. Digitalna knjiga retko kud ide pošto je kupljena, kako usled kontrole koje nameću fajlovi u DRM-u (menadžment digitalnih prava) tako i usled neuparenosti njihovih formata sa drugim digitalnim uređajima (Kindle i ostali).

Papirna zadovoljstva

U mnoštvu vođenih razgovora otkrili smo veliko zadovoljsto davanja knjiga na poklon, ali isto tako i njihovom pozajmljivanju. Razmena u svojstvu fizičkog predmeta sa svojim koricama, obimom i jedinstvenim mirisom predstavlja daleko veće uživanje nego kada vam dobar prijatelj ponudi usb koji sadrži folder digitalnih knjiga u kojem je mesto našlo hiljade fajlova preuzetih sa mreže! Istina, drugi će retko kada smatrati za poklon jednostavan prenos podataka kojem na poslu pristupamo nekoliko puta dnevno. To takođe daje razlog da nosioci autorskih prava ovakav čin osude rečima da je „neplaćanje jednako krađi“, pri čemu se u ovom slučaju i fajlovi na dar pretvaraju u lopovluk.

Blogeri koji razmenjuju knjige kao poklon pokazuju da dobra volja preovladava i ostavljajući brigu iza sebe. To se radi u slučaju da je knjiga na određeni način personalizovana: prigodnim citatom, smislenim predmetom koji na određeni način podseća na knjigu (kolači na primer!) i iznenađenje koje budi prijem potpuno slučajnog ljubaznog gesta.

Velika i uspešna mreža koja se oslanja na internet

Ono što putuje još bolje od samih knjiga jesu razgovori, mišljenja, kritike i preporuke. Danas cvetaju onljan čitalački klubovi, ali je koncept postojao i mnogo pre pojave interneta, ali su danas dobili novu vrstu dinamičnosti.

Štaviše, uspon blogova početkom novog milenijuma je dovelo do povećanja prikaza čitalaca koji nisu obavezno književni kritičari. To je omogućilo vidljivost, čak je izgradilo i ugled pojedinim blogerima. Naravno, institucionalni i novinski prikazi i dalje imaju značajnu ulogu u privlačenju šire čitalačke publike a oni predstavljaju i uticajne pretplatnike koje štite sami izdavači.

Platforme ohrabruju. Čitaoce da prošire svoje područje pod plaštom zaljubljenika žanra, čije se mišljenje objavljuje onlajn od strane autora ili njegovih čitalaca. Odnos sa autorima je bliži i direktniji no ikad, što se isto može reći i za muzičku industriju. Na pojedinim platformama poput Wattpada tekstovi koji se načine vidljivim su povezani sa zbirnim komentarima.

Štampane knjige su, u stvari, postale digitalne putem upotrebe digitalnih platformi koje su im omogućavale da cirkulišu kao predmeti ili kao predmet razgovora o knjizi. Posvećena kolektivna pažnja je stvorila neprestano saradljivo remek-delo potpuno drugačije od pomamnih objava na društvenim mrežama. Čitaoci odvoje vreme za čitanje i dolazi do potpuno drugačijeg angažovanja na frekventnim društvenim mrežama kroz ogromnu razmenu. Kombinacija ove dve vremenski tempirane reakcije može, doduše, ohrabriti nekog da čita samo knjige o kojima dobija obaveštenja putem objava na društvenim mrežama koje prati umesto da se prepusti dužem čitanju.

Stoga, izvesnije je da o digitalnoj knjizi razmišljamo kao delu odgovarajućeg knjiškog ekosistema nego da je posmatramo samo kao klon. Nazovimo to homotetičnim time što ćemo reći da je u novom stvaranju jednak format i svojina štampane i digitalne knjige. Zamislimo samo multimedijalnu knjigu koja je povezana sa dijalogom koji okružuju samu knjigu – to bi predstavljalo nešto potpuno drugačije, dalo dodatnu vrednost koje bi zadovoljilo trenutnu prodajnu cenu jednostavnim fajlom. To bi moglo biti „pristupna knjiga“ koja bi možda privukla potpuno novu publiku i pre svega, ono bi proširilo kolektivnu kreativnost koja već postoji oko štampanih knjiga.

Autori: Dominik Buje, Marianig Le Bešel, Maksim Krepel
Izvor: theconversation.com
Prevod: Aleksandra Mišić