Laguna - Bukmarker - Zašto je teško da uočimo sopstvene greške u kucanju - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Zašto je teško da uočimo sopstvene greške u kucanju

Da li ste ikada otkucali mejl i u pregledu zanemeli od užasa jer ste svog šefa oslovili sa Danko umesto Darko? ili da ste u izveštaju naveli da ste proverili sve kritične „mačke“ umesto „tačke“.

Foto: Pexels

Postoji dobar razlog zašto nam je toliko teško da uočimo sopstvene greške u kucanju i on leži u tome što je naš mozak previše efikasan.

Nik Stokton objašnjava da su greške u kucanju ishod prenosnog značenja koje naš možak već razumeva. Razgovarajući sa Tomom Stafordom, psihologom na Univerzitetu Šefild, Stoknot ilustruje gledište navodeći da jednostavan zadatak, poput pisanja, zahteva angažovanje mnogo manje površine mozga nego što je znatno kompleksniji zadatak organizovanja naših ideja. Drugim rečima, naš mozak se fokusira više na komunikaciju – govoreći ono što želimo da kažemo, na način na koji to želimo da iznesemo no na sam čin kucanja. Ovaj proces se upućuje kao generalizacija.

Kada ponovo čitamo sopstveni rad, mi već znamo šta smo želeli da kažemo, i to postojeće znanje popunjava „rupe“ u pisanju koje za nas ostaje neprimećeno. Možda niste primetili „zbog“ jer je vaš mozak vama dojavio „istog“. Vi očekujete da to vidite. Slično se dešava i kada prolazimo kroz automatske procese poput vožnje u poznatom mestu.

To je razlog zašto drugi ljudi, kao što su lektori, lakše uočavaju greške. Njihov mozak nema mapu koju prati i njima greške sevaju na sve strane.

Da li to znači da lovljenje grešaka u sopstvenom radu predstavlja izgubljeno vreme? Ne zaista. Trik je u tome da iskoračite iz prepoznatljivog okruženja teksta. Ukoliko ste nešto pisali na uređaju, odštampajte ga ili promenite font. Učinite nešto da izgleda čudno u vašim očima kako ne bi delovao čudno nekome drugom.

Autor: Džejk Rosen
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Aleksandra Mišić


Podelite na društvenim mrežama:

životinje kao književni junaci laguna knjige Životinje kao književni junaci
17.09.2021.
Bilo da su samo ljubimci glavnog junaka, bilo alegorija u koju je autor uvio ideju, životinje kao književni junaci prirastaju srcu ponekad i mnogo više od samih protagonista. S vremenom neki od ovih l...
više
margaret atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše sluškinjinu priču  laguna knjige Margaret Atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše „Sluškinjinu priču“
17.09.2021.
Način na koji Margaret Atvud na stranicama svog distopijskog remek-dela „Sluškinjina priča“ preobražava američku demokratiju u diktaturu već više od tri decenije kod čitalaca izaziva zaprepašćenje i n...
više
kako ezoterički projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat laguna knjige Kako „ezoterički“ projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat
17.09.2021.
U nemačkom gradu Tibingenu, tri univerzitetska profesora su osmislila 2017. godine projekat Kasandra – incijativu koja predlaže da se romani koriste u proučavanju političkih situacija. Ideja jeste bil...
više
šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo laguna knjige Šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo
17.09.2021.
U izdavačkoj industriji popularnost književnih žanrova se menja shodno interesovanjima čitalaca. U vremenima kada je sve neizvesno, teško je odrediti da li je baš vaš roman ono što zadovoljava trenutn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.