Zašto ćete voleti roman Sali Torn „Mržnja puna ljubavi“

„Mržnja puna ljubavi“ je uvrnuta, smešna, romantična, divna i nadasve, šarmantna. Ako vam se nešto od toga dopada kod ljubavnih romana, promešajte red knjiga za čitanje i postavite ovu na vrh. Mislim da će se i vama svideti.

Lusi Haton je izvršni asistent Helen Paskal, suvlasnice izdavačke kuće „Beksli i Gemin“. Deli kancelariju sa Džošuom Templmenom, asistentom Ričarda Bekslija, drugog suvlasnika. Beksli i Gemin su kompanije koje su se nedavno spojile. Poput svojih kompanija, Lusi i Džošua su sušte suprotnosti. Lusi je Gemin, strastvena u vezi knjiga i ljudi, šarmantna i opuštena. Džošua je (po njenom mišljenju) klasičan Beksli.

Što se njih dvoje tiče, u pitanju je mržnja na prvi pogled. Sudbina je odlučila da provode radne dane zajedno u kancelariji koja (bizarno) nema površine za ogledanje, upuštaju se u igre na ivici rata, ali uprkos tome i njenim oštrim šiframa za računar (varijacije na mrzimdžošuuzauvek), Lusi postaje opsednuta željom da ga shvati i postaje svesna svega što radi. Zna koji je dan nedelje po boji njegove majice (plava vodi do crne na dan plate), a od njegovog hrapavog smeha joj se kostreše dlačice na rukama. Tenzija i uzajamna averzija eskaliraju nakon što njihovi šefovi objave oglas za novu poziciju  ̶  izvršnog direktora. Od njih se očekuje da se prijave i bore za to mesto. Lusi želi taj posao, ali zna da ako ga Džošua dobije, ona daje otkaz.

Nakon objave, komunikacija između Lusi i Džošue napetija je nego ikad.

„Mržnju punu ljubavi“ pratimo u potpunosti iz Lusinog ugla. Ona je osećajan, ranjiv i urnebesan narator. Ali je i iskrena – i kada se zaljubi u Džošuu i vi ćete. Džošua nije savršen i ne pretvara se da je takav kada se Lusi zaljubi u njega. Spremno priznaje da zna da bude idiot i da se loše nosio sa osećanjima prema njoj. Jasno je od prve stranice da su Lusi i Džošua suđeni jedno drugom. Put do srećnog završetka za „uspaljenu“ Lusi i Džošuu „sa očima serijskog ubice“ (kako nazivaju jedno drugo kada se prave da ne flertuju) je ono što ovaj debitantski roman čini posebnim. Hemija između Lusi i Džošue pršti sa stranica, a dijalog je – čak i kad prestanu da budu neprijatelji – žustar, inteligentan i smešan. Uživala sam od prve do poslednje stranice. Verujem da ćete i vi.

Izvor: allaboutromance.com
Prevod: Miloš Vulikić