Laguna - Bukmarker - Zašto bi trebalo da pročitate bar 15 stranica knjige dnevno - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Zašto bi trebalo da pročitate bar 15 stranica knjige dnevno

Prednosti čitanja su mnogobrojne, to svi znamo: čitanje širi znanje, obogaćuje rečnik, vodi nas u istraživanje novih svetova. Međutim, ljudi su danas uvereni da nemaju vremena da se posvete knjizi. Radne obaveze, lične obaveze i vreme provedeno u krugu porodice kao da oduzimaju trenutak za predah uz knjigu. To mnoge obeshrabruje da posegnu za knjigom koja skuplja prašinu na noćnom stočiću, previše uplašeni da počnu nešto što misle da ne mogu da završe.


 
Ali čak i čitanje nekoliko stranica dnevno može biti od dugoročne koristi.
 
Istraživanja prof. dr Naomi S. Baron, profesorke lingvistike na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, dokazuju da čak i čitanje 15 stranica knjige dnevno daje pozitivne rezultate. To zahteva skromnu obavezu – većina ljudi može da pročita 15 stranica za 30 minuta, ako ne i za kraće vreme – samim tim, cilj čitanja knjige ne deluje više tako neostvariv. Što je još bitnije, tako se stvara navika. Kao i kod sportskog treninga ili vežbanja novog muzičkog instrumenta, važna je doslednost. Ako bacite oko na neku knjigu i pomislite da ćete je se latiti samo kada budete imali vremena, najverovatnije ćete početak čitanja odlagati danima, možda čak i nedeljama. Zato će vam poštovanje rutine čitanja omogućiti da zadržite fokus i razumevanje za temu, radnju i rasplet knjige. (Ovo može da razume svako ko je pauzirao sa čitanjem knjige mesec dana, a zatim joj se vratio, zbunjen što ne može da pohvata konce.)

 

Jednako je važno posvetiti se svakodnevnom čitanju određenog broja stranica, i to stvarnih, fizičkih stranica, a ne teksta sa ekrana. Sa fizičkom knjigom u rukama, sigurni ste da ćete maksimalno iskoristiti vreme koje ste odvojili za tu aktivnost, i u potpunosti se koncentrisati na materiju. Ako držite u rukama elektronski čitač ili čitate knjigu na telefonu, sigurno ćete podleći svim razonodama koje elektronski uređaji nude. Proverićete mejlove. Pogledaćete sportske rezultate. Pogledaćete šta je na bioskopskom repertoaru. Kad uzimete knjigu u ruke, nema više takvih distrakcija, bolje se koncentrišete, pa samim tim bolje pamtite detalje i informacije.
 
Postoji još jedna korist od držanja knjige u ruci – osećaj postignuća. Kad uhvatite prstima 15 stranica, postajete svesni cilja i možete da pratite napredak. Uočavate fizičku manifestaciju te posvećenosti, kako na stranicama koje ste prešli, tako i na stranicama koje su pred vama.
 
Obavežite se na ovaj cilj i obavestite svoje najbliže da ste sebi postavili novi izazov. To je mala obaveza koja na kraju može vrlo dobro da se isplati.
 
Izvor: mentalfloss.com
Prevod : Ivana Jeremić


Podelite na društvenim mrežama:

kada je mesec nisko laguna knjige Kada je mesec nisko
23.11.2020.
Nadija Hašimi je izuzetno talentovana autorka čiji su romani savršeni za one koji iščekuju novog Hoseinija. Pošto još uvek nemamo informaciju da li i kada će napisati novi roman, u međuvremenu vam pre...
više
kako da vam dete postane pisac laguna knjige Kako da vam dete postane pisac
23.11.2020.
Jedan od najvažnijih elemenata dečjeg razvoja je svakako učenje da se ispriča priča. Zato smo pitali nekoliko poznatih pisaca na koji način roditelji mogu da pomognu deci da te priče zapišu. St...
više
jela krečič potrošačka sloboda nam nudi da partnera biramo kao šal laguna knjige Jela Krečič : Potrošačka sloboda nam nudi da partnera biramo kao šal
23.11.2020.
Verovatno vam je nepoznato da je spisateljica Jela Krečič vrlo popularna osoba u Sloveniji, a njene knjige pravi hitovi. Već svojim debijem iz 2015. godine „Nema druge“ oduševila je čitao...
više
odlika najvećih srpskih pisaca dert karasevdah nema toga kod krleže ili dostojevskog intervju roberta hodela laguna knjige Odlika najvećih srpskih pisaca: „Dert. Karasevdah. Nema toga kod Krleže ili Dostojevskog…“ intervju Roberta Hodela
23.11.2020.
Čiji je zapravo Ivo Andrić i ko ga se odriče nakon što ga je decenijama prisvajao? Zašto Dragoslav Mihailović oduvek nije bio ničiji? I kako je Jugoslavija bila svačija pa postala ničija? Za Nedeljnik...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.