Laguna - Bukmarker - Zapetljane tišine – Prikaz romana „Petlja“ Dejana Aleksića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Zapetljane tišine – Prikaz romana „Petlja“ Dejana Aleksića

Šta je potrebno da se stvori poetski roman sačinjen od pet tišina i jednog pucnja?

Samo petlja.

Rešivši da se u prozi poigra rečima i značenjima kao da je i dalje na tlu poezije, pesnik Dejan Aleksić učinio je to već u naslovu svog prvog romanesknog dela, jer gledajući naslovnu stranu romana „Petlja“ ne možemo izbeći nedoumicu da li da naziv razumemo doslovce ili u prenesenom smislu.

A što je još zanimljivije, ovu nedoumicu teško da ćemo razrešiti i do poslednje stranice romana, tim pre što će se dva značenja neprestano prožimati i dopunjavati, tako da će preneseni smisao vremenom preći u bukvalno shvatanje, a doslovno značenje postepeno će zaći u domen metaforičnosti i simboličnosti.

I upravo je na takvim, ali i brojnim drugim kontrastima, kao i na njihovim međusobnim preplitanjima Aleksić načinio „Petlju“, čija glavna junakinja ne nosi slučajno ime koje u sebi sažima pojmove tropskih predela i polarne zime, tako da i odnos toplo-hladno neprestano varira, maltene iz rečenice u rečenicu.

Devojka karakterističnog imena Dina Poledica nalazi se u situaciji kad ima i više vremena nego što bi želela, pa da može natetane i do detalja da se priseti svog dotadašnjeg života, kao i ljudi sa kojima se sretala i razmenjivala iskustva, nekad duhovna, a nekad i telesna.

Za takva sećanja i preispitivanja sasvim je dovoljna tišina, u koju Dina sigurno nije upala svojom voljom, ali će se upravo takva prinudna tišina ispostaviti kao lekovita, bar kad je u pitanju suočavanje sa prošlošću, a pogotovo kad sećanja iskrsavaju samo zato da bi uskoro otišla u definitivni zaborav.

Isprepletena i rasuta, formalno poređana bez hronološkog principa, ali ipak dovoljno kompaktna da se lako mogu hronološki uspostaviti u čitaočevim mislima, Dinina sećanja zaista podsećaju na petlju koja jeste puna suprotnosti, izukrštenosti, nesređenosti, pa i raznih apsurda, ali čiji sastavni delovi nikako ne bi mogli jedni bez drugih čak i kad bi se pomislilo da jedni druge isključuju i potiru.

I kao što je bilo potrebno mnogo hrabrosti za sagledavanje sopstvene prošlosti, ispostaviće se da je još više hrabrosti – odnosno, petlje – potrebno za zaborav, koji je opet nemoguć bez prethodnog preispitivanja i samospoznaje, i to ne samo prošlosti kao celine, nego i svakog detalja iz nje, a naročito onih koji su bili svesno ili nesvesno potiskivani.

Iako donesena kao pripovedanje u prvom licu i viđena iz ličnog ugla samo jedne ličnosti, „Petlja“ ipak ne obiluje preteranom subjektivnošću koja bi u datoj situaciji bila očekivana, jer govoreći o svom životu, glavna junakinja istovremeno daje i preciznu sliku okruženja u kojem je rasla i stasavala, ali i protiv kojeg je imala petlju da se svojim ponašanjem i stavovima otvoreno pobuni.

Na taj način, čitalac je neprimetno uvučen u priču (čak i ako nije imao petlju da to svesno i samosvojno učini) i ne samo što će vrlo brzo pomisliti kako je lično prisustvovao događajima o kojima Dina pripoveda, nego će mu se u mnogim trenucima učiniti i da je sâm doživeo ono o čemu čita, jer pisac je kroz životopis svoje junakinje (a iz ugla društvenih normi gledano: antijunakinje) dao i presek naše stvarnosti, našeg društva, našeg sistema, ali ne toliko političkog sistema, koliko jednog sistema koji je sredina nesvesno stvorila i vremenom za njega načinila nepisana pravila, pri čemu je izopšten svako ko se o ta pravila ogreši, makar se taj prekršaj ogledao u profesionalnom bavljenju filozofijom tamo gde inače svi filozofiraju.

Roman „Petlja“ svakako pokazuje da postoje pisci koji imaju petlju da tabuizirane i naizgled nerazlučive teme spoznaju i efektno dočaraju širem krugu čitalaca, pa makar i kroz tišinu koja tako postaje bučnija od svake buke i zapetljanija od svake petlje.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
sto godina leni i margo laguna knjige Sto godina Leni i Margo
22.04.2021.
Na dnu naslikane zvezde, žutom bojom i najtanjom četkicom koju sam našla napisala sam: Leni, sedamnaest godina. Kad je ovo videla, i Margo je uradila isto. Margo, napisala je, osamdeset i tri. A onda ...
više
tema romana je pogodila skrivene želje (nekih čitateljki) video  laguna knjige Tema romana je pogodila skrivene želje (nekih čitateljki) [video]
22.04.2021.
Sa autorom romana „Žena s drugog kata“ Juricom Pavičićem razgovarali smo o tom njegovom romanu koji se pojabvio u izdanju Lagune u februaru ove godine. U pitanju je socijalni triler koji sjajno oslika...
više
jedna od najvećih francuskih izdavačkih kuća zamolila je pisce u pokušaju da prestanu da šalju rukopise laguna knjige Jedna od najvećih francuskih izdavačkih kuća zamolila je pisce „u pokušaju“ da prestanu da šalju rukopise
22.04.2021.
„Prestanite da nam šaljete rukopise!“ Tako je glasila poruka francuske izdavačke kuće Galimar, upućune piscima „u pokušaju“ ovog aprila, nakon što su primili sijaset rukopisa. Izdavačka kuća Ga...
više
prikaz romana ordesa  laguna knjige Prikaz romana „Ordesa“
22.04.2021.
Kad god sam u nekoj biblioteci, osećam se kao kod kuće, naročito kad su tu bibliotekari koji umeju da vam preporuče dobru knjigu kad ne znate šta biste čitali. Tako sam u biblioteci Instituta Serva...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.