„FINA ŠOLJICA ČAJA“, NAPISAO DŽORDŽ ORVEL
Ukoliko potražite „čaj“ u prvom kuvaru koji vam potpadne pod šake, verovatno ga nećete naći; eventualno ćete naći nekoliko redova sa prostim instrukcijama koje ne objašnjavaju najvažnije korake u pripremi.
To je veoma čudno, ne samo zbog toga što čaj predstavlja jedan od glavnih osnova civilizacije u ovoj zemlji (Engleskoj, prim. prev.), kao i u Irskoj, Australiji i na Novom Zelandu, već i zato što je sam način pripreme izvor mnogih žučnih rasprava.
Kada sam razmotrio sopstveni recept za savršenu šoljicu čaja, pronašao sam ne manje od jedanaest zapanjujućih stavki. Verovatno sa dve od njih bi se postigao konsenzus, dok je najmanje njih četiri prilično kontroverzno. Sledi mojih jedanaest pravila, od kojih svaki smatram zlatnim:
Pod jedan
Kao prvo, čaj mora da bude indijski ili cejlonski. Kineski čaj ima karakteristike koje u današnje vreme nisu za prezir – taj čaj je ekonomičan i može se piti bez mleka – ali ne izaziva mnogo stimulansa. Posle takve šoljice nećete se osećati mudrije, hrabrije ili optimističnije. Svako ko se ikada služio frazom „fina šoljica čaja“ bez sumnje misli na indijski čaj.
Pod dva
Kao drugo, čaj treba praviti u malim količinama – dakle, u čajniku. Čaj iz bokala je uvek bezukusan, dok „vojnički čaj“, koji se pravi u kotlu, ima ukus na mast i izbeljivač. Čajnik mora da bude od porcelana ili gline. U čajnicima od srebra ili drugih legura, čaj postaje lošiji, dok je čaj iz emajliranog posuđa još gori; začudo, čaj iz čajnika napravljenog od kalaja (koji je danas retkost) nije toliko loš.
Pod tri
Kao treće, čajnik treba prethodno zagrejati. To je najbolje uraditi tako što ćete ga postaviti na ringlu, umesto uobičajene metode sipanja već ugrejane vode.
Pod četiri
Kao četvrto, čaj mora biti jak. Za čajnik zapremine od jedne litre, ukoliko ga napunite do ruba, dovoljno će biti šest punih kafenih kašičica čaja. U vreme racionalizacije ovo možda neće biti izvodljivo svakog dana, ali stojim iza toga da je jedna šoljica jakog čaja bolja od dvadeset blagih. Svi pravi ljubitelji čaja ne samo da vole kad je jak već ga svake naredne godine vole kad je malo jači – činjenica koja to potvrđuje je (topli) dodatak koji penzioneri dobijaju.
Pod pet
Kao peto, čaj treba staviti direktno u posudu. Bez cediljki, kesica od muslina ili drugih pomagala koje će zarobiti aromu čaja. U nekim zemljama postoje čajnici koji ispod piska imaju pričvršćenu korpicu koja ima funkciju prikupljanja listića čaja, koji su navodno štetni po zdravlje. Istina je da se listovi čaja mogu progutati u pozamašnim količinama bez NEGATIVNOG efekta, a ukoliko se listovi čaja ne kreću slobodno u čajnku, on nikada neće valjano ispustiti sve svoje arome.
Pod šest
Kao šesto, treba radije koristiti čajnik, a ne kotlić. Voda treba da bude ključala, što znači da treba da bude na vatri do sipanja. Neki smatraju da treba koristiti isključivo sveže proključalu vodu, ali sâm nikada nisam primetio neku bitnu razliku.
Pod sedam
Kao sedmo, nakon što napravite čaj, trebalo bi da ga promešate, ili još bolje ga promućkati dok je još u čajniku, a potom ga ostaviti da odstoji.
Pod osam
Kao osmo, čaj treba piti iz prave šoljice za čaj, nikako iz neke plitke. U pravu šoljicu za čaj staje količina tekućine koja je potaman, a da se pritom čaj ne hladi brzo kao u ostalim tipovima šoljica.
Pod devet
Kao deveto, pre nego što sipate mleko, obavezno pokupite „kajmak“. Previše kremasto mleko čaju daje otužan ukus.
Pod deset
Kao deseto, u šoljicu prvo treba sipati čaj. Oko ove stavke se vodi najviše diskusija. U svakoj porodici u Britaniji verovatno postoji dva tabora u vezi sa ovom temom. Moglo bi se reći da tabor koji praktikuje da se prvo sipa mleko ima prilično solidne argumente, ali ipak ostajem pri stanovištu da su moji potkovaniji, što podrazumeva da kada se čaj prvo sipa, imate mogućnost da precizno regulišete dozu mleka dok ga dosipavate u čaj, dok obrnut proces ostavlja otvorenu mogućnost da preterate sa količinom mleka i time upropastite čaj.
Poslednja stavka
Konačno, čaj se – osim ako ga ne pijete na „ruski“ način – mora piti
bez šećera. Svestan sam da se većina sa mnom ne slaže. Naposletku, kako možete sebe nazvati istinskim ljubiteljem čaja ako njegov ukus uništavate dodavanjem šećera? To je isto kao da u njega stavljate so ili biber. Čaj treba da ima gorkast ukus, isto kao i pivo. Kada ga zašećerite, gubi se ukus čaja, jer ga šećer nadjačava; slično piće možete zgotoviti i ako pošećerite običnu proključalu vodu.
Neki će se možda usprotiviti jer ne vole ukus čaja, ali ga piju kako bi se ugrejali ili smirili, pa dodaju šećer kako bi „ubili“ ukus. Tim ljudima koji su u zabludi mogu da poručim sledeće: probajte da pijete nepošećeren čaj, recimo, dve nedelje i postoji mala šansa da ćete ikada ponovo poželeti da mu pokvarite ukus šećerom.
Zaključak:
Ovo nisu jedine tačke oko kojih se može povesti rasprava, ali je dovoljni pokazatelj toga kako je uživanje u čaju postala prefinjena rabota. Upotreba čajnika je takođe obavijena misterijama društvenog protokola (zašto se, na primer, ispijanje čaja iz zdelice smatra vulgarnim?) i moglo bi se dosta toga napisati o alternativnoj upotrebi listića čaja, kao što je proricanje sudbine, predviđanje posete, upotreba u ishrani zečeva, celivanju opekotina i čišćenju tepiha. Vredi obratiti pažnju na detalje kao što su zagrevanje lonca ili upotreba ključale vode, kako biste bili sigurni da ćete iz svog sledovanja izvući dvadeset dobrih, jakih šoljica čaja, kako i dolikuje.