Votpad (Wattpad), aplikacija koja omogućava milionima korisnika da pišu i dele svoje priče sa čitaocima formira izdavački ogranak, Votpad knjige. Kompanija je u prošlosti radila sa drugim izdavačima i medijskim kućama da bi adaptirala priče sa platforme u knjige ili filmove. Serijal „After“ je najočigledniji primer, a popularan Netfliksov film „The kissing booth“ je baziran na priči Bet Rikles koja je podelila svoju priču na Votpadu još 2011. godine kada je imala petnaest godina. Sada, Votpad planira da izabere priče koje će do jeseni odštampati, počevši sa šest tinejdž naslova.
Kompanija će koristiti tehnologiju prozvanu „pripovedačka DNK samoučeća mašina“ ne bi li izbacila „pogađanje“ iz izdavačke jednačine, rekao je Alen Lau, koosnivač i direktor Votpada. Pošto je tradicionalno izdavaštvo zasnovano na individualnom ukusu urednika, Votpadova tehnologija će skenirati i analizirati stotine miliona priča sa aplikacije da pronađe teme i elemente koje mogu da predvide komercijalni uspeh, navodi Lau. Votpad će kombinovati ovaj pristup prikupljanja podataka sa kritičkom procenom pravog urednika.
„U mogućnosti smo da iskoristimo mišljenja 70 miliona korisnika na osnovu onoga što čitaju, i onoga što im se dopada kao početnu tačku“, rekla je Ešlig Gardner, koja će voditi izdavački ogranak.
Naslove koji čine početnu listu napisali su korisnici uzrasta od sedamnaest, osamnaest godina pa do srednjih tridesetih. „What happend that night“ Dejne Kameron je tinejdž psihološki triler o devojci koja bez očiglednog razloga ubija momka iz susedstva i Gardnerova je poredi sa romanom Džilijen Flin, „Iščezla“. „Trapez“ Li Ansel je priča o devojci odrasloj u cirkusu kojoj povreda u potpunosti menja život. Sve izabrane priče su već bile uspešne na Votpadu gde će i dalje biti dostupne nakon što budu objavljene. Piscima će biti plaćen avans, i dobijaće procenat od prodaje, koji po Gardnerovoj moći da pariraju uobičajenim standardima industrije.
Po Gardnerovoj, dobrobit ovakvog pristupa je što ispravlja nedostatak zastupljenosti u izdavačkoj industriji: „Izdavaštvo je prilično zatvorena, kulturno unificirana industrija, u kojoj izdavači sličnih porekla i ukusa, iz nekih od najvećih gradova sveta odlučuju šta bi čitaoci trebalo da čitaju.“ Ona navodi „Pedeset nijansi“ kao primer knjige koja nikada ne bi bila objavljena da nije imala zajednicu da je podrži.
Prema Lauu, Votpad knjige su deo kompanijinog „glavnog plana“ da unese revoluciju u izdavačku i medijsku industriju.
Izvor: nytimes.com
Prevod: Aleksandar Mandić