Vučja jazbina

Odvedi me u Pompeju gde je ljubav slatka! (grafit iz Pompeje)

Amarino iskustvo Pompeje nije ovakvo. Nekada srećna ćerka lekara, ona je sada prinuđena da postane rob. Niz nesrećnih okolnosti dovodi je u javnu kuću ovog antičkog grada. Tamo se, zajedno sa ostalim ženama koje joj postaju porodica, bori za svoj život i slobodu.

Elodi Harper nas uvodi u antički svet bez imalo slatkorečivosti. Prikazuje bolne sudbine i težinu postojanja koje etiketa rob sa sobom nosi. Amara i ostale žene trpe nasilje, omalovažavanje i nepoštovanje, dok sanjaju o danu kada će se osloboditi okova svog vlasnika Feliksa. Autorka nas upoznaje sa surovostima ovog perioda, prikazujući koliko je teško izboriti se kao žena.

Amara je najbliža sa Dido, takođe nesrećnom devojkom kojoj je sve oduzeto. Njih dve ubrzo shvataju da talenat za muziku mogu da iskoriste za zabavljanje gostiju, i makar malo sebi olakšaju mučninu koju im zadaju radne noći. Zahvaljujući ovome, odlaze na raskošne zabave i sve manje vremena provode u hladnim prostorijama javne kuće. Amara shvata da, iako ih je takvih malo, postoje muškarci koji će je poštovati i neće na nju gledati samo kao na objekat požude.

Amari situaciju dodatno otežava Menander, rob koji radi u grnčarskoj radnji, a u kojeg se zaljubljuje. Njihov odnos od početka izgleda nemoguće – dvoje zaljubljenih bez slobode koji maštaju o boljem sutra. Uprkos tome, oni se dopisuju preko poruka na zidu i nalaze se kada god im prilike dozvole. Ipak, Amara više nego išta želi svoju slobodu, a to Menander ne može da joj pruži. Ona je svesna da mora da misli na sebe i uradi sve što je u njenoj moći da dostigne željeni cilj. Na tom putu čekaće je mnogo bola, gubitaka i opasnosti.

Pompeja nudi mnoge mogućnosti. Rob može postati slobodan. Amara može da promeni svoj život. Pitanje je kako i po koju cenu.

Autor: Maša Medić