Viteški red zmaja: Istina ili mit?

U susret novom, proširenom izdanju romana „Dukat za Lađara“, koje se očekuje 20. aprila, čitamo još o fascinantnoj temi srednjovekovnih srpskih vitezova.



Nije ovo zmija kraosnica,
već je ovo ognjeniti zmaju.
Narodna pesma

Prema starom verovanju, svi veliku junaci u Srba su „zmajski sinovi„. Zmajevi bi noću, dolazili devicama u postelju, prerušeni u ljude, i spavali sa njima. Iz te veze bi se rađala muška deca koja bi bila predodređena da postanu veliki junaci jer su u sebi nosili taj specifični „zmajski gen“.

Mnogo je srpskih junaka koji u svom imenu nose zmajevo znamenje: Ivan Kosančić je bio poznat kao „Zmaj od Radana“, Milan Toplica kao „Zmaj od Toplice“, srpski despot Vuk Grgurević je bio znan i kao „Zmaj Ognjeni Vuk“ dok je čuveni junak srpskog vostanija na Turke, Stojan Čupić, bio poznat po imenu „Zmaj od Noćaja“…

Zmaj je, kako u slovenskoj mitologiji, tako i u hrišćanskom predanju imao veoma jaku simboliku. Prema jednom predanju, veruje se da je zmaj u stvari ptica sa nekom vrstom repa, prema drugom, zmaj nastaje od ribe šarana koja u vodi provede 40 godina, kada dobije noge i krila, i postaje zaštitnik sela od gradonosnih oblaka. U Srba se veruje da zmija nakon navršenih 100 godina života postaje zmaj. A postoji i verovanje da je zmaj personifikacija munje. Zmaj obično živi u planini, kraj potoka ili reke. Narod je boravišta zmajeva zvao „Zmajevac“. Zmajevi se rađaju isključivo u jedan dan u nedelji. Taj dan je petak.

U hrišćanstvu, zmaj je simbol adske zveri. Međutim, ovde često dolazi do zabune, gde se zmaj i ala (aždaha) poistovećuju. U našem predanju stvar je jasna – zmaj simbolizuje dobro, a aždaha zlo. Uostalom, nigde nećete naići na podatak da sv. Georgije ubija zmaja već isključivo i samo – aždahu. To dolazimo i do toga da zmaj kao svemoguće biće, koje, na neki način, svojim osobinama povezuje nebo i zemlju, može biti i personifikaija Boga.

Samim tim, nije ni čudo što ga je najpoznatiji viteški red u ovom delu Evrope uzeo za simbol i zaštitnika.

Red Zmaja se, prema tvrdnjama istoričara, prvi put pominje u povelji izdatoj 13. decembra 1408. godine.

Zašto je ovo bitno za nas?

Zato što je na spisku od 24 člana Reda prvi naš despot Stefan Lazarević (Stephanus despoth, dominus Rasciae). Pored njega tu su još i kralj Danske, vojvoda Bavarske, ugarski vladar Žigmund, kralj Alfonso od Aragona, vojvoda od Austrije…

Na samom grbu Lazarevića bio je zmaj, veoma sličan onom koji je bio simbol Reda a koji istoričari opisuju kao „zmaja sa veoma dugim repom, obavijenim oko vrata“. Zmaj je imao isplaženi jezik, a na leđima plameni krst. Neretko je uz simbol išla i sentenca na latinskom koja je glasila: „O kako je Bog milosrdan, trpeljiv i pravedan.“

Despot Stefan je, dakle, bio nesumnjivo član Reda, i to među najuglednijima. Što nije bilo nimalo ni čudno, so obzirom koliki je ugled u to vreme uživao kao vitez i državnik. Red je imao „niže“ i „više“ članstvo. Tako je ovo više, poznato i kao „zlatno“ bilo sačinjeno od 24 viteza, sa Stefanom na čelu. On je imao pravo da prima nove članove u Red.

Ali, da li je despot bio prvi Srbin član ovog Reda?

I da li je Red osnovan tek za njegove vladavine ili je možda postojao i ranije? U nekim izvorima se umesto reči „osnovan“ pominje reč „obnovljen“. Stefan i Žigmund su, dakle, možda tek obnovili red, što nameće pitanje šta je sa njim bilo ranije i koji velmože su ga sačinjavali?

Istorija još uvek nije rekla svoju konačnu reč o ovome, tako da je priča o viteškom Redu Zmaja ostala nedorečena i puna mistifikacija. Po jednoj verziji, poreklo Reda ide duboko u prošlost i tvrdi se da su ga osnovali Konstantin Veliki i sv. Dimitrije u Solunu. Ova pretpostavka deluje prilično fantastično, ali malo manje ako se uzme u obzir da su njih dvojica bili savremenici i da je Konstantin u vreme Dimitrijevog stradanja bio u Solunu kao Galerijev taoc. Uz sve ovo ide intrigantan podatak da u „Žitiju Despota Stefana“ njegov biograf Konstantin Filozof tvrdi da je sam despot potomak Konstantina Velikog, i to preko Nemanjića.

Konstantinov i Dimitrijev savremenik bio je i sveti Đorđe, koji je postradao neposredno posle Dimitrija. Otud i legenda o koplju svetog Đorđa i posvećenicima koji su ga čuvali. Ta grupa tajnovitih ljudi, hrišćana, kasnije će postati poznata kao viteški Red Čuvara koplja svetog Đorđa. Simbol tog reda je bio zmaj. Teorije idu dalje i neke od njih kažu da su pripadnici tog reda, koji su sebe nazivali „Zmajevima“ bili poznati srpski vitezovi i vladari: Stefan Dečanski, Dušan Silni, Miloš Obilić, Nikola Gorjanski, Vuk Branković, Vukašin i Marko Mrnjavčević… Pa čak i mitske ličnosti čije istorijsko postojanje nije dokazano poput Ivana Kosančića, Banović Strahinje, Milana Toplice, Miloša Obilića.

Zaustavićemo se kod ovog potonjeg.

Veoma je zanimljiva koincidencija prilikom vizuelnog prikazivanja Miloša Obilića od strane raznih umetnika, razdvojenih veoma velikom vremenskom distancom. Naime, na skoro svim crtežima, slikama, gravirama, od Titelbaha do Dobrića, (pa čak i na staroj novčanici od pet dinara kraljevine SHS), na Miloševom šlemu se nalazi detalj u obliku zmaja. Još zanimljivije deluju podaci vezani za period pre Kosovske bitke, gde postoje komadi plemićkog nakita sa obeležjima zmaja, kao što je na primer srebrno prstenje pronađeno na lokacijama u Srbiji i Bosni, pa i u Dubrovniku. Onda su tu detalji na odeći likova na freskama, a možda je najfascinantije otkriće vezano za tri ploče u priprati manastira Hilandar, na jednoj je grb kneza Lazara, na drugoj dvoglavi orao, obeležje Nemanjića, a na trećoj – grb u formi dva povezana zmaja, kako istoričari kažu, „grb nepoznate porodice“. Da li ovo znači da je i knez Lazar pripadao Redu Zmaja? I da je njegov sin Stefan samo zauzeo njegovo mesto pošto je članstvo u Redu bilo nasledno? Da li to znači da je Red imao veoma bitnu ulogu u post-nemanjićskoj Srbiji i da je Stefan bio primoran da ga „obnovi“ jer je dobar deo njegovih članovi izginuo u bici na Kosovu?

Ostaje da se utvrdi.

Svejedno, legenda o Redu Zmaja i danas živi i toliko je uzela maha da predstavlja određenu vrstu pop-kult fenomena u Srba. Pa je tako postao deo uvek gorućih internet rasprava, ali i tema muzičkih numera i spekulativne fikcije.

(esej objavljen u knjizi „Srpski vojnik“)

Copyright © Dejan Stojiljković, 2021.
Izvor: dejanstojiljkovic.rs