Vladimir Pištalo, dobitnik Ninove nagrade, danas je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, a njegova dela, pre svega romani „
Tesla, portret među maskama“ i „
Milenijum u Beogradu“, prevode se, ili su već prevedena, na dvadesetak svetskih jezika.
Roman „
Venecija“ sasvim na vrednosnom i smisaonom tragu ovih već kanonskih knjiga srpske književnosti, otvara nam i neke nove horizonte. „Venecija“ je jedan od najneobičnijih romana naše književnosti upravo zbog svoje komunikacione platforme. Pisana u tananom procepu između bildungsromana i knjige metamorfoza, ona iznosi pred čitaoca jednu duboko ličnu priču intelektualnog odrastanja i poetskih metamorfoza.
Pištalova „Venecija“ pokazuje onu brodelovsku ljubav za Mediteran. Kroz knjigu o promeni, knjigu o obrtanju svih značenja u karnevalu, autor posmatra Veneciju na ozarenim licima ljudi iz celog sveta.
Pisana između načela da je „ceo svet zaključan, a ključevi se ne vide“ i da je „metafora alatka stvaranja koju je Bog zaboravio u svetu“, „Venecija“ predstavlja drugi svet u ovom svetu, u remboovskoj „nenastanjivoj strani vazduha“. Ona je metafora duhovne potrage, naš „
Dnevnik o Čarnojeviću“ za dvadeset i prvi vek.
„Venecija: Knjiga metamorfoza“ u prodaji je od četvrtka 23. maja u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.