Veliko interesovanje za roman „Zavet heroja“ u Rusiji
23.12.2014.
U najpoznatijoj ruskoj knjižari „Dom knjige“ u Moskvi prezentovano je rusko izdanje knjige „Zavet heroja“ (Laguna), srpskog pisca Slaviše Pavlovića. Epska priča o Prvom svetskom ratu, za koju su predgovor napisali srpski reditelj Emir Kusturica i predsednik ruske Dume Sergej Nariškin, predstavljena je u izdavačkoj produkciji Akademije 76 i fonda Anatolija Lisicina, ruskog senatora, koji je zaslužan i za obnovu ruskog vojničkog groblja u Beogradu, kao i za mnoge uspešne projekte između Srbije i Rusije.
Na promociji su, pored autora, govorili i Anatolij Lisicin, Mihail Njankovski, izdavač i urednik knjige, kao i Viktorija Martinova, prevodilac romana, a pored ruskih čitalaca i medija, prisustvovao je i veliki broj Srba iz Moskve, među kojima i srpski biznismen i političar Nenad Popović.
Pavlović je svoj govor u Moskvi održao na ruskom jeziku, što se posebno dopalo publici, pa je komunikacija između publike i autora nastavljena nakon promocije. Ruske čitaoce su uglavnom interesovale činjenice vezane za Prvi svetski rat, mišljenje autora o Mladoj Bosni, kao i Pavlovićev stav o trenutnoj situaciji u Ukrajini, pa su njegov odgovor „Krim je Rusija“ pozdravili burnim aplauzom.
„Istorija je učiteljica života i treba je znati kako se neke stvari ne bi ponovo ponavljale. Pokušaj revizije istorije od strane zapadnih sila na mene lično, tokom pisanja, delovao je motivaciono, jer verujem da je borba za istinu i pravdu u biti svakog čoveka, pa samim tim nemam problem da izrazim svoj stav, ma koliko se on ne dopada pojedinim grupacijama koje žele da optuže Srbiju i Rusiju za početak Prvog svetskog rata. Ako bismo zaboravili dela naših predaka i pustili da ih neki nemačko-australijski istoričar predstavi drugačije, to ne bi samo značilo da su se oni bespotrebno borili i ginuli, nego da mi danas nismo dostojni njihovih dela. Srbija i Rusija su vodile odbrambeni rat, a Gavrilo Princip nije bio terorista. Da je neko ubio Hitlera 1939. godine, danas bi imao isti status kao Princip,“ rekao je Pavlović.
Takođe, senator Lisicin je govorio o svojim projektima između Srbije i Rusije, najavio saradnju kada su u pitanju prevodi ruskih klasika na srpski jezik i između ostalog rekao:
„U Rusiji se malo zna o Prvog svetskom ratu, pa sam tražio knjigu kojom bismo ruske čitaoce zainteresovali za taj period istorije. Moj prijatelj Emir Kusturica mi je predložio da obratim pažnju na mladog srpskog pisca Slavišu Pavlovića i na njegov roman, pa smo se potrudili da je prevedemo kako bi se ova vredna knjiga našla i pred ruskim čitaocima“, istakao je senator Lisicin, govoreći o Pavlovićevoj knjizi.
Sledećeg dana, u ruskom gradu Jaroslavlju, severoistočno od Moskve, održan je koncert Emira Kusturice i No smoking orchestra, u okviru kojeg je najavljena i promocija knjige „Zavet heroja“ u najstarijem ruskom pozorištu „Teatar Volkov“, dok je Pavlović pre početka koncerta potpisivao knjige u pozorištu.
Konferenciji za štampu i promociji knjige u Jaroslavlju prisustvovao je i Emir Kusturica, a nakon promocije održan je i razgovor sa kulturnim predstavnicima ovog grada.
„Jaroslavlj je sigurno jedan od najlepših gradova koje sam video i nadam se da ću se ponovo vratiti. Prvi put sam imao priliku da koračam preko zaleđene Volge, upoznam se sa impresivnom istorijom grada, hokejaškom tradicijom i divnim ljudima koji obožavaju Srbiju,“ istakao je Pavlović na konferenciji za štampu. „Prijatno sam iznenađen ogromnim interesovanjem za roman u Rusiji, nekoliko sati sam potpisivao knjige, i trebaće mi vremena da sredim utiske“ rekao je Pavlović za ruske Novosti.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja.
...
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.