Velika priča o malim ljudima – pred beogradskim čitaocima predstavljen roman „Martin udio“ Sanje Savić Milosavljević

U knjižari Delfi SKC predstavljen je nagrađivani roman Sanje Savić Milosavljević „Martin udio“. O knjizi ovenčanoj priznanjima „Beogradski pobednik“ i „Isidora Sekulić“, koja je izazvala značajan odjek u regionalnoj književnosti, a čija radnja prati tri isprepletene priče kroz koje junaci otkrivaju bol, patnju i napor opstanka u vremenima istorijskih lomova, pored autorke, govorili su i Nataša Anđelković, književna kritičarka, i pisac Vladimir Kolarić.



Autorka Sanja Savić Milosavljević na početku razgovora se osvrnula na značaj nagrade „Beogradski pobednik“, čiji je aktuelni laureat, na život romana.

„Pre svega, mislim da se, zahvaljujući toj nagradi, proširio čitalački krug knjige. Smatram da nagrade svakako povećavaju vidljivost dela. Činjenica je da živimo u vremenu u kome se ne čita baš mnogo, pa se selekcija verovatno pravi i na osnovu književnih nagrada. Čitaoci imaju poverenja u članove žirija, tako da to nešto što se pročita veoma često bude upravo neki nagrađeni roman. S druge strane, ‘Beogradski pobednik‘ mi je doneo priliku da predstavljam knjigu na različitim mestima po Srbiji.“

Književna kritičarka Nataša Anđelković, koja je između ostalog i članica žirija za dodelu nagrade „Beogradski pobednik“, rekla je da je Sanja, ispisujući pripovest o običnoj ženi „iz naroda“, uspela da pruži umetnički pogled na ratna dešavanja i da nam je donela lik savremene Petrije.

„Roman ima mnogo slojeva. Marta može da se nazove savremenom Petrijom. Poređenja su neminovna, ona su i dobra, jer su orijentir da čitaoci vide kako se vreme menja i kakve su to junakinje koje čine ovu kulturu. Ako pratimo čuveni lik Dragoslava Mihailovića, koji je obeležio jedno doba, i dođemo do kraja 20. veka i u 21. vek, dobijamo jednu snažnu, slojevitu junakinju i njen glas u prvom licu. Kroz taj glas, njen jezik, njenu priču, koja je i ispovest, dobijamo i njenu karakterizaciju i zapravo je upoznajemo kroz ono što ona govori. Ona svojim rezonom, svojom životnom filozofijom i nekakvim svetonazorima, sebe iscrtava. Pretpostavljam da svaki pisac kada treba da počne da piše delo uvek zamišlja da glavni junak treba da bude markantan, neobičan. A ovde imamo situaciju da je priča romana data iz tri perspektive – Martine, vozača Dušana i strip-autorke Ivane, koja razmišlja o tome šta će biti ideja, tema njenog novog stripa i kakva će biti njena nova junakinja. Ona vaga, traži podatke i od porodice, i u sebi, zamišlja je, doseća se i tako je iscrtava. To je obična žena, dosta blaga, ima nežan glas, neku nežnost, ali istovremeno i neku jačinu. Ona je sitna fizički, ali ima nešto što je snažno u njoj. Da parafraziram, to je žena koja može da pomeri svetove, ali da se spotakne na koru od pomorandže. Marta je zaista jedan opipljiv karakter, prepoznatljiv, neko koga smo svi mi u nekim slojevima ponekad poznavali.“

Pisac Vladimir Kolarić obrazložio je zašto je za našu književnost važno da roman kao što je „Martin udio“ dobije značajne književne nagrade i da ga izda veliki izdavač.

„Ova knjiga pripada magistralnoj liniji srpske književnosti. To je dobro, jer se tako čuva jedna vrsta kontinuiteta. U ovom slučaju se nadovezuje na ono što se nekad zvalo novi realizam, nova stvarnost. Jedna od osobina tog pravca bila je korišćenje dijaloga, žargona i, naravno, priča o malim ljudima, što je u vreme socijalizma bilo važno kao odstupanje od velikih ideoloških narativa i loših naloga da se kroz velike junake ocrtavaju određene ideje, koje bi trebalo da budu uzorne. I to je bilo zanimljivo u to vreme. Ovde imamo jednu bitnu postavku. Kod Marte imamo malog junaka, ali sa biblijskim referencijalom, odnosno sa pričom o Marti i Mariji. I tu je lično povezano sa kolektivnim. Ovde je značajno da se percipira naša novija istorija kroz priču malog čoveka, sa margine, ali sa strane koja nosi u sebi vrednosti kolektivnog iskustva. I to nju definiše. Svi znamo priču o Marti i Mariji. Marija je ta koja sluša Hristovu reč, od koje se živi pre nego od hleba, a Marta je ona koja posluje oko Hristovih ovozemaljskih potreba. Ovo je roman koji se bavi malim ljudskim potrebama, bez velikih reči, bez velikih činova i koji zapravo predstavlja iskustvo stradalnog kolektiva, koji je sveden na nivo žrtve, malog kolektiva koji samim postojanjem, biološkim udruživanjem, implicitnom kulturom i svešću koju sadrži, u teškim vremenima omogućava postojanje svih nas. Ovo je priča o tome da u vremenu kada smo ostali goli, bez ičega, kada smo uništeni, bez perspektive, mora da postoji nešto što nas održava, a to je Marta koju nosi sam taj princip opstanka, koji je između biologije i implicitnog pamćenja i implicitne svesti. I zapravo nam taj ‘mali udio‘ daje nadu da ćemo opstati. U tom smislu ovakvi romani su apel da se sačuva osnova na koju može da se nasloni jedna velika kultura i duh.“

Priča data iz perspektive strip-autorke Ivane i vozača Dušana mnogo je doprinela značenju Martine priče, smatra Nataša Anđelković.

„To je kao jedna složena kompozicija. Vi možete istrgnuti Martinu priču i kroz monolog, kroz prvi glas, dobiti dovoljno snažnu priču sa jednim portretom, opisom doba, opisom tragičnih istorijskih događaja, sa pitanjem lomljenja porodice, mogao bi se učitati i čitav istorijski kontekst koji seže i na istoriju vezanu za Drugi svetski rat, za Jasenovac, i to bi već bila jaka priča. Ali, ona je ovako mnogo više od toga. Jer, kada vi upletete te tri priče, dobijete jednu složenu istinu. Ti pripovedači postaju istovremeno i junaci, nosioci i pokretači priče, daju joj novi pogon, nove vizure, novi emocionalni naboj. S druge strane, ono što jeste priča romana ‘Martin udio‘ to je priča o pričanju, o umetničkom stvaranju. Priča o Marti je plod umetničke kreacije, jednog poriva da se napravi umetničko delo, u ovom slučaju strip. Sanja je uspela mnogo dobrim dramaturškim vladanjem i tehnikama pisanja da napravi nešto što je priličan iskorak iz onoga što smo navikli i naučili da čitamo, odnosno da ono što je zapravo tema budućeg stvaralštva jedne njene junakinje i pripovedača postaje samostalni glas čitavog romana. Na taj način se pokazuje kako je taj poriv za umetničkim stvaranjem, ako mu je polazište neka duboko emocionlna osnova i želja da se ispriča istinita, emocionalna priča, koja ima svoje istorijske i političke konotacije, neodvojiv od života. Umetnost nastaje od života, ali i utiče na sam život. Mislim da je to ovaj roman, ovakvim spletom tri pripovedna glasa i takvom kompozicijom, uspeo da nam pokaže. Ta junakinja koja crta strip misleći o Marti i crtajući njen život, popunila je one rupe koje su nedostajale u njenom životu, ono što je bilo možda i bolno, neiskazano, nedovoljno jasno.“

Sanja Savić Milosavljević nam je otkrila da se kroz lik strip-autorke Ivane borila sa svojim nedoumicama.

„Gradeći njen lik, prolazila sam kroz različite situacije i mogu da kažem da je Ivana nešto što je meni blisko. Ja sam scenaristkinja, ona je strip-autorka. Uvek odaberete nekog ko vam je sličan, ali ko ipak nije isti kao vi. Ja sam odabrala junakinju kroz koju sam uspela da plasiram određene svoje nedoumice i to što sad osećam svakako je posledica prolaska kroz pojedine situacije, lomove, sa kojima se, verujem, susreće većina ljudi koji se bave ovim poslom“, rekla je i autorka i na kraju zaključila: „Ne mogu reći da sam pisanjem ovog romana došla do nekih saznanja, već sam se jednostavno trudila da svoja razmišljanja o generacijskom odnosu, o ženskoj liniji, tragičnim događajima koji su nas zadesili što bolje pozicioniram u svojoj svesti, a nadam se pomalo i čitalačkoj.“



Roman „Martin udio“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.