Naš novi ulov iz domena publicistike El infinito en un junco bio je najprodavanija knjiga u Španiji u jeku globalne pandemije. Ona se bavi tajanstvenim usponom pisanja i potrebom za knjigama koja prati ljude otkad znaju za sebe. Irene Valjeho istražuje poreklo ovog predmeta koji je predstavljao izvorište i utočište reči na njihovom putu kroz prostor i vreme. Autorka sa neverovatnom elokvencijom piše o rađanju knjige, njenom razvojnom putu i evoluciji kroz vekove: od kamena, svitaka, svile i kože, do papira i elektronske verzije. El infinito en un junco ujedno predstavlja i putovanje kroz antički svet prožeto književnim evokacijama.
Autorka nas u priču uvodi u maniru uzbudljivog avanturističkog romana. Saznajemo kako su knjige putovale u antička vremena, koliko su bile vredne zbog svoje retkosti i šta su sve pojedinci rizikovali ne bi li došli do određenog rukopisa. Iz današnje perspektive neke od tih priča zvuče neverovatno, ali pravi knjigoljupci razumeće želju antičkog čoveka da prevali hiljade kilometara i utroši pravo malo bogatstvo da bi došao u posed retkog svitka. Irene Valjeho nas vodi dolinom Nila u kojoj su na papirusu izrađivani prvi svici, kroz Aleksandrijsku biblioteku, Kleopatrinu palatu, radionice gde su prepisivani rukopisi, ognjišta gde su zabranjeni kodeksi spaljivani, gulag, sarajevsku biblioteku, sve do podzemnog lavirinta Okfordske bibiloteke.
„Istorija književnosti ima sasvim neočekivani početak. Prvi autor koji potpisuje tekst svojim imenom bila je žena. Hiljadu pet stotina godina pre Homera, Eneduana, pesnikinja i sveštenica, napisala je niz stihova koji i dalje odjekuju u psalmima Biblije. Potpisala ih je sa ponosom. Ona je bila ćerka kralja Sargona I Akadskog, koji je ujedinio centralnu i južnu Mesopotamiju u veliko carstvo i tetka budućeg kralja Naram-Sima. Kada su stručnjaci dešifrovali fragmente njenih stihova za koje se verovalo da su izgubljeni sve do dvadesetog veka, prozvali su je Šekspirom sumerske literature, impresionirani njenim sjajnim, kompleksnim pisanjem. ’Ono što sam učinila niko nikad ranije nije uradio’, piše Eneduana.“
Pravi protagonisti ove knjige su svi oni obični ljudi čija imena istorija ne pamti a koji su odigrali odlučujuću ulogu u očuvanju pisane reči. Kroz El infinito en un junco defiluje pregršt likova koji su bili pokrovitelji knjige kroz vekove: usmeni pripovedači, pisci, prevodioci, ulični prodavci, učitelji, mudraci, špijuni, pobunjenici, časne sestre, robovi… kako u užurbanim prestonicama tako i u izolovanim predelima gde znanje pronalazi utočište u doba haosa.
Autor teksta: Ivana Veselinović