Na desetak kilometara od rumunske granice, u Banatu, nalazi se mesto Vojvoda Stepa, jedno od najmlađih naselja u Srbiji. Osnovali su ga ratni dobrovoljci iz Hercegovine, Like, Bosne i Crne Gore u ratovima od 1912. do 1918. godine, koje je vodila Srbija. Zemlju im je, u znak zahvalnosti, dodelio kralj Aleksandar Karađordjević. Doselili su se na močvarno tle i vrednim radom podigli naselje, kome su dali ime po proslavljenom srpskom vojvodi Stepi Stepanoviću.
Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912–1918 i njihovih potomaka svake godine organizuje „Dane Vojvode Stepe“. Brojne manifestacije, pozorišne predstave, folklorni nastupi i književne večeri okupe i stanovnike okolnih mesta. U Centru za kulturu organizovano je književno veče Vanje Bulića, koji je predstavio nekoliko svojih knjiga, tražeći u njima delove koji se odnose na istoriju srpskog naroda, posebno u Prvom svetskom ratu. To se posebno odnosi na roman „Jovanovo zaveštanje“ i priču o „Miroslavljevom jevanđelju“, koje je zajedno sa srpskom vojskom prešlo albanske planine i zatim, preko Solunskog fronta, vraćeno u Srbiju.
Bulić je predstavio i svoju poslednju knjigu „Devedesete“ u kojoj se nalaze četiri romana nastala devedesetih godina prošlog veka – „Lepa sela lepo gore“, „Ratna sreća“, „Zadah belog“ i „Crvena kibla“. Ipak, najviše interesovanja je izazvala priča o Svetoj Gori i Hilandaru, koja je okosnica romana „Simeonov pečat“. Posetioci književne večeri mogli su da kupe Bulićeve knjige sa potpisom autora. Predsednik Udruženja dobrovoljaca 1912–1918, Branko Savić, na kraju književne večeri je u znak pažnje poklonio Vanji Buliću, koji još uvek igra odbojku, dres Odbojkaškog kluba „Vojvoda Stepa“.