Laguna - Bukmarker - Vanja Bulić: Knjigu „slažem“ kao mozaik - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Vanja Bulić: Knjigu „slažem“ kao mozaik

Čitav radni vek je proveo kao novinar u štampanim i elektronskim medijima, a danas je Vanja Bulić jedan od najčitanijih pisaca na našim prostorima. Za kratko vreme njegovi romani su postali bestseleri, a svakoj novoj knjizi prilazi s posebnom energijom i željom da publici ponudi nešto vredno čitanja. Nedavno je čitaoce obradovao trilerom „Dušanova kletva“ u izdanju Lagune.



Nedavno ste objavili „Dušanovu kletvu“. Kakvu avanturu ste pripremili za glavnog junaka romana novinara Novaka Ivanovića?

Tema romana je trgovina belim robljem, tačnije put kojim devojke iz Beograda odlaze „na rad“ na Kosovo, Bliski istok, u Italiju... Novak će se suočiti sa nekim novim vladarima naših života oličenim u tajkunima, ministrima, ljudima iz tajnih službi.

Da li je lako objediniti religiju, istoriju i bezakonje?

Nije lako, ali je izazovno, jer treba naći način na koji se čednost suprotstavlja zlu. Moto moje knjige je da „zlo ima hiljadu lica, a samo jedan cilj“. Najteži deo ove priče je da se nađe sklad sa prošlošću i trilerom ukorenjenim u sadašnjost. Slično je radu na nekom mozaiku kada se slaže pločica po pločica, a sve mora da ima određeni smisao.

Da li kroz ovakve romane odlučno i hrabro šetate kroz istoriju?

Šetati kroz našu istoriju znači nailaziti na istorijske rupe, jer postoje periodi o kojima nema validnih dokumenata. To je perfidno rađeno našem narodu, da bi se izbrisao trag o njegovom identitetu. O tome sam najviše pisao u knjizi „Teslina pošiljka“.

Po vašem mišljenju, da li je našem društvu potreban jedan Dušan Silni?

Dovoljno je da se u našem društvu zakon poštuje kao što je poštovan u Dušanovo vreme. U njegovom zakoniku piše da „sudije sude pravo, po zakonu, a ne po strahu od cara“. Glavni problem našeg društva je u tome što ne postoji sistem u kome će biti svejedno ko je na vlasti.

Šta vas inspiriše kada pišete trilere?

Dnevni događaji. Da je Agata Krsti živela u Srbiji, ne bi pisala romane jednom u šest meseci, već jedanput mesečno.

Koliko vam je novinarstvo pomoglo u pisanju romana?

Pomoglo mi je istraživačko, analitičko novinarstvo koje je gajeno osamdesetih i devedesetih godina. Tada su pisane reportaže i analitički tekstovi u kojima su se prepoznavali budući pisci.

Knjiga na koju ste najponosniji?

Roman „Oko otoka“, moja najbolja knjiga. Prati porodicu Golootočana u periodu od 50 godina. To je i saga o mojoj porodici.

Da li pišete nešto novo?

Počeo sam novi roman. Sveti Sava i moderni triler u kome će biti mesta i za jednog sveca.
 
Autor: M. Miletić
Izvor: Informer


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.