Laguna - Bukmarker - Ukleti prsten - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Ukleti prsten

Ako ste u mladosti zavoleli kriminalistički žanr, morali ste se zadovoljiti prevodima stranih autora jer domaći nisu bili zanimljivi, ali su se vremena promenila i sada se možemo pohvaliti da su i domaći trileri odlični i da sasvim uspešno konkurišu „uvoznim“, a među istaknutim piscima takvih knjiga je svakako Vanja Bulić.

 Ako je suditi prema interesovanju čitalaca za najnoviji Bulićev roman „Teodorin prsten“, Laguna je dobila još jedan bestseler jer je roman odlično primljen među čitaocima. Inače, ovo je sedamnaesta Bulićeva knjiga i po tome se on ubraja u najpopularnije domaće pisce.

 Bulić, koga većina pamti kao izuzetnog novinara, urednika popularnog časopisa „Duga“, već deset godina se bavi i pisanjem romana, a za krimiće je našao svoj specifični „recept“ koji je uspešni spoj dva žanra: istorijskog i kriminalističkog, sa glavnim junakom Novakom Ivanovićem, koji se bavi istraživačkim novinarstvom.

Na ideju da kao podlogu za svoje trilere koristi neke srednjovekovne misterije, pre svega iz naše prošlosti, Bulić je došao, kako je ispričao za „Nedeljnik“, nakon posete Hilandaru, kada je napisao svoj prvi roman sa Novakom Ivanovićem – „Simeonov pečat“. Ne želeći da menja „tim koji pobeđuje“, Bulić otpočinje seriju romana u kojima su u središtu priče neke malo poznate pojedinosti o našem srednjovekovnom kulturnom blagu, a svako rešenje je plod istrage autorovog glavnog junaka.

Knjiga je sedmi roman iz serijala u kome Novak Ivanović rešava još jednu misteriju iz epohe Nemanjića i pri tome pomaže, sa svojom koleginicom iz novina, inspektoru Periću da reše tri ubistva koja se neposredno odnose na prsten srpske kraljice Teodore, majke cara Dušana.

Tokom protekle decenije Bulić je proučio autentične izvore vezane za srpsku prošlost, gde je našao dovoljno građe za veoma zanimljive i uzbudljive zaplete, pa danas može s punim pravom da ponese naziv srpskog Dena Brauna.

Artefakt po kome je najnoviji roman dobio ime „Teodorin prsten“ nije izmišljena starina već dragoceni eksponat koji se može videti u beogradskom Narodnom muzeju, a njegov izgled krasi i naslovnu stranu knjige.

Prsten je pronađen u jednom grobu u manastiru Banjskoj, a legenda vezana za prsten kaže da će umreti svako ko ga stavi na ruku.

Bulić je iskoristio legendu o kletvi koju nosi prsten kao važan deo zapleta i tako uveo u priču, ni manje ni više, ubistvo troje ljudi. Mesto radnje je jedna velika modna revija u Beogradu, od koje svi učesnici mnogo očekuju, ali u roku od samo dva sata troje ljudi biće ubijeni.

Veliki odziv čitalaca je takav da predstavlja novi podstrek za Vanju Bulića da se, kako je sam izjavio na promociji, lati pisanja novog krimića i čak saopšti njegov naslov „Savin osvetnik.“

Čekamo i tu novu priču sa nestrpljenjem!
 
Autor: Vera Kondev 
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.