„Ubistvo u Orijent ekspresu“: Otmica koja je podstakla Agatu Kristi da napiše svoje najpoznatije delo

Da li ste znali da je slavna britanska književnica jedan od svojih najpoznatijih detektivskih romana napisala inspirisana još poznatijim slučajem kidnapovanja?

U čuvenom romanu Agate Kristi, „Ubistvo u Orijent ekspresu“, belgijski detektiv Herkul Poaro rešava misteriju ubistva američkog tajkuna. Dok je priča iz 1934. godine, prilagođena u najnovijem filmskom ostvarenju reditelja Keneta Brane, delo Agatine fikcije, malo je poznato da je slavna spisateljica za svoj roman inspiraciju tražila u naslovima crne hronike iz tog perioda.

U Kristinom romanu, tokom putovanja iz Sirije do Londona detektivu Poarou prilazi američki magnat Ratčet sa molbom da mu pomogne jer mu neko preti smrću. Međutim, Herkul to odbija, pod izgovorom da mu se ne sviđa njegov izgled. Nešto posle ponoći snežni smetovi zaustavili su Orijent ekspres, a jutro je dočekano s jednim putnikom manje – Ratčet je pronađen mrtav u svom kupeu.

Kada se Poaro vrati u svoju detektivsku ulogu i pretraži Ratčetov kupe, pronalazi deo spaljenog papira na kome piše „...član mala Dejzi Armstrong.“ Poaro zaključuje da je Ratčet mafijaš po imenu Kaseti, koji je kidnapovao trogodišnju devojčicu i pre smrti dobio 200 hiljada dolara od njenih roditelja za otkup. Uspeo je da pobegne, a priča dalje istražuje ko je odgovoran za njegovo ubistvo.

Izmišljeni slučaj male Dejzi Armstrong povezan je sa tragedijom koja je 30-ih godina prošlog veka potresla Ameriku i koja je okarakterisana kao največi zločin do tada. Službena stranica poznate spisateljice potvrđuje da je ona ovaj tragičan slučaj iskoristila kao inspiraciju za svoju knjigu. Naime, 1. marta 1932. godine, dvadesetomesečni sin poznatog američkog avijatičara Čarlsa Lindberga nestao je iz svog kreveca, a za njegov otkup traženo je 50 hiljada dolara. Lindbergovi su platili zahtevani iznos, ali nikada više nisu videli svog mališana. Njegov leš pronađen je nekoliko meseci kasnije u blizini porodičnog imanja. Zbog zločina je osuđen i pogubljen izvesni Ričard Hauptman, a cela priča je poslužila Agati Kristi za stvaranje zapleta u knjizi „Ubistvo u Orijent ekspresu“.

Knjiga je po izlasku bila izuzetno popularna, a ekspert koji je radio na slučaju Linderbergovog sina, Robert Zorn, tada je izjavio da je sličnost između male Dejzi i dečaka više nego očigledna. Agata Kristi je čak imala i svoje istražitelje koji su radili na slučaju. Ona je sumnjala da je kidnapovanje organizovao stranac, što se kasnije ispostavilo kao tačno, budući da je okrivljeni Ričard Hauptman bio nemačke nacionalnosti. „Mislim da je Agata imala mnogo bolji osećaj i da je celom slučaju pristupala srcem, za razliku od mnogih istražitelja“, rekao je Robert Zorn.

Pored toga, baš kao njeni likovi u romanu, Kristi je vrlo dobro znala kako izgleda biti zaglavljen u vozu. Volela je da putuje Orijent ekspresom, a tokom putovanja 1931. godine voz u kome je bila zaustavio se zbog poplave. „Moj dragi, kakvo putovanje! Krenuli smo od Istanbula gde je već počela jaka oluja. Kretali smo se vrlo sporo, a potom, oko tri sata ujutru, voz se potpuno zaustavio“, napisala je u pismu svom suprugu Maksu Malouanu. Agata je takođe bila inspirisana i događajem iz 1929. godine, kada je Orijent ekspres na putu od Istanbula šest dana bio zaglavljen u snežnoj mećavi.

Više o otmici Lindbergovog sina možete pročitati u knjizi „Avijatičareva žena“ Melani Bendžamin.

Izvor: nationalgeographic.rs