VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
U Šapcu predstavljena knjiga „Dvor gospodara Jevrema Obrenovića (1816–1842)“
10.08.2022.
U Šapcu je 2. avgusta 2022. godine u prostorijama Kulturnog centra održana promocija knjige „Dvor gospodara Jevrema Obrenovića (1816–1842)“ autora Nebojše Jovanovića u izdanju Lagune.
O knjizi su, pored autora, govorili i Ljubica Pavlović, ispred Kulturnog centra, i Milan Lukić, književnik iz Beograda.
Takođe, promociju koja je trajala više od dva sata uveličali su glumci šabačkog Narodnog pozorišta, kostimirani u likove gospodara Jevrema, gospođe Tomanije, Anke Obrenović i njihove porodice, izvodeći kratke dramske scene inspirisane motivima iz knjige.
Naime, Šapčani su veoma ponosni na Jevrema Obrenovića (1790–1856), brata kneza Miloša, koji je od 1816. do 1831. rukovodio njihovim gradom, šabačkom nahijom i celim Podrinjem. Po dolasku u Šabac, grad koje je zatekao u potpunim ruševinama posle 11-godišnjeg rata (1804–1815) za oslobođenje Srbije on je na potpuno novom prostoru, odvojenom od dotadašnjeg „turskog Šapca“, izgradio za svega nekoliko godina najlepšu varoš u Srbiji, prvi urbanistički napravljen grad po evropskom modelu, sa pravim ulicama i raskrsnicama koje se „seku pod lenjir“. U njoj su brzo nikle moderne zanatlijske radnje i prodavnice, prva apoteka u Srbiji, prva bolnica, prva kasarna srpske vojske, prvi hipodrom i najlepši konak (gospodarov Dvor) u tadašnjoj Kneževini Srbiji (1824), čak i posle izgradnje Konaka kneginje Ljubice i Topčiderskog konaka u Beogradu. U gospodarovu kuću stigao je prvi klavir u Srbiji, a na ulicama su viđeni prvi fijakeri i gradska (evropska) nošnja umesto dotadašnje narodne (orijentalne).
Posle upravljanja u Šapcu, kao njegov prvi gradonačelnik („Jevremovo doba u Šapcu“), Jevrem je prešao u Beograd da obavlja dužnost gradonačelnika (1831–1842) i predsednika Državnog saveta (1838–1842). Prvi je dobio čin generala u novovekovnoj srpskoj vojsci.
Danas se po njemu zovu glavna ulica (pešačka zona) i predgrađe (Jevremovac) u Šapcu, a nedavno je otkriven i spomenik Jevremu Obrenoviću, blizu mesta gde se nalazio njegov Dvor.
O svemu ovome na promociji detaljno su govorili autor Nebojša Jovanović, Milan Lukić, Ljubica Pavlović, ali i brojni Šapčani (međi njima i nekoliko istoričara) koji su svojim pitanjima ali i vrlo korisnim komentarima upotpunili ovo veoma sadržajno književno i kulturno veče.
Foto: Kulturni centar Šabac / Jovan Marković
O knjizi su, pored autora, govorili i Ljubica Pavlović, ispred Kulturnog centra, i Milan Lukić, književnik iz Beograda.
Takođe, promociju koja je trajala više od dva sata uveličali su glumci šabačkog Narodnog pozorišta, kostimirani u likove gospodara Jevrema, gospođe Tomanije, Anke Obrenović i njihove porodice, izvodeći kratke dramske scene inspirisane motivima iz knjige.
Naime, Šapčani su veoma ponosni na Jevrema Obrenovića (1790–1856), brata kneza Miloša, koji je od 1816. do 1831. rukovodio njihovim gradom, šabačkom nahijom i celim Podrinjem. Po dolasku u Šabac, grad koje je zatekao u potpunim ruševinama posle 11-godišnjeg rata (1804–1815) za oslobođenje Srbije on je na potpuno novom prostoru, odvojenom od dotadašnjeg „turskog Šapca“, izgradio za svega nekoliko godina najlepšu varoš u Srbiji, prvi urbanistički napravljen grad po evropskom modelu, sa pravim ulicama i raskrsnicama koje se „seku pod lenjir“. U njoj su brzo nikle moderne zanatlijske radnje i prodavnice, prva apoteka u Srbiji, prva bolnica, prva kasarna srpske vojske, prvi hipodrom i najlepši konak (gospodarov Dvor) u tadašnjoj Kneževini Srbiji (1824), čak i posle izgradnje Konaka kneginje Ljubice i Topčiderskog konaka u Beogradu. U gospodarovu kuću stigao je prvi klavir u Srbiji, a na ulicama su viđeni prvi fijakeri i gradska (evropska) nošnja umesto dotadašnje narodne (orijentalne).
Posle upravljanja u Šapcu, kao njegov prvi gradonačelnik („Jevremovo doba u Šapcu“), Jevrem je prešao u Beograd da obavlja dužnost gradonačelnika (1831–1842) i predsednika Državnog saveta (1838–1842). Prvi je dobio čin generala u novovekovnoj srpskoj vojsci.
Danas se po njemu zovu glavna ulica (pešačka zona) i predgrađe (Jevremovac) u Šapcu, a nedavno je otkriven i spomenik Jevremu Obrenoviću, blizu mesta gde se nalazio njegov Dvor.
O svemu ovome na promociji detaljno su govorili autor Nebojša Jovanović, Milan Lukić, Ljubica Pavlović, ali i brojni Šapčani (međi njima i nekoliko istoričara) koji su svojim pitanjima ali i vrlo korisnim komentarima upotpunili ovo veoma sadržajno književno i kulturno veče.
Foto: Kulturni centar Šabac / Jovan Marković
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Novi ulov: „Čudni crteži“
29.12.2025.
U Laguninom izdanju uskoro će se naći roman „Čudni crteži“ misterioznog japanskog autora i ilustratora Ukecua koji je poznat po viralnim videima i narativu koji kombinuje psihološki horor, zagonetke i...
više
„Što je tvoje, pronaći će put do tebe“ – emotivno na promociji Dizgramove knjige „Smij se u inat svemu“
29.12.2025.
Posebno i nesvakidašnje bilo je veče sa Dizgramom u petak 26. decembra. Povod za druženje bila je nova Dizgramova knjiga u izdanju Lagune „Smij se u inat svemu“, posvećena onima „koje su previše...
više
Knjiga nedelje – „Tupak Šakur: Autorizovana biografija“
29.12.2025.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za Knjigu nedelje. To znači da će naši članovi samo te nedelje moći da kupe Knjigu nedelje sa spec...
više
Dečja knjiga nedelje – „Najlepše priče za sva godišnja doba“
29.12.2025.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za Dečju knjigu nedelje. To znači da će naši članovi samo te nedelje moći da kupe Dečju knjigu ned...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.