U godinama pre potonuća Titanika objavljene su dve misteriozne knjige koje kao da su predvidele katastrofu

Katastrofa koja se dogodila Titaniku inspirisala je mnogobrojne priče i to nije iznenađujuće. Luksuzni prekookeanski brod koji tone nasred ledenog Atlantskog okeana tokom svog prvog putovanja, odnoseći sa sobom preko 1500 života, priča je prepuna tuge i opasnosti.



Počevši od „Spašenih sa Titanika“, kratkog nemog filma u kome glumi jedan od preživelih, umetnici su krenuli sa razotkrivanjem događaja koji su se odigrali tog kobnog 15. aprila 1912. godine.

Dve priče napisane pre katastrofe su zaista neverovatne. Sadrže jezive detalje veoma slične onom što se dogodilo tokom stvarne nesreće. Naravno, važno je napomenuti da su prekookeanski brodovi bili jedan od glavnih načina putovanja krajem 19. i početkom 20. veka. Ali neke od slučajnosti su jednostavno neverovatne.

Prvo delo je 1886. godine napisao V. T. Stid, istaknuti spiritualista i istraživački novinar. „How the Mail Steamer Went Down in Mid Atlantic, by a Survivor“ („Kako je poštanski parni brod potonuo nasred Atlantika, po preživelom“) donosi nam priču o neimenovanom prekookeanskom brodu koji potone u Atlantskom okeanu. Glavni junak priče je mornar Tomson čija je dužnost održavanje čamca za spasavanje na palubi. Uskoro se brod u magli sudara sa malom jedrilicom.

Dok brod tone, žene i deca imaju prednost da se ukrcaju na čamce za spasavanje, ali nastaje haos i samo dvesta putnika i članova posade, od ukupno njih sedamsto, preživljava katastrofu. Sam Tomson preživaljava kada se jedan od čamaca vrati i izvuku ga iz vode.

Stid završava delo rečima: „Ovo je upravo ono što se zaista može dogodili i što će se sigurno dogoditi ako brodovi i dalje budu išli na put sa nedvoljno čamaca za spasavanje.“

U strašnom preokretu sudbine Stid je izgubio život u nesreći na Titaniku, a još je čudnije to što je navodno bio uveren da će umreti tako što će ga neko linčovati ili tako što će se udaviti.

Druga novela – „The wreck of the Titan: or, futility“ („Olupina Titana, ili uzaludnost“) Morgana Robertsona sadrži još više sličnosti sa potonućem Titanika.

Priča prati izmišljeni prekookeanski brod Titan koji udara u santu leda u severnom Atlantskom okeanu i potone. Ali ime i okolnosti nisu jedini detalji koji se poklapaju sa stvarnom katastrofom – sajt „History of the net“ pronašao je niz upečatljivih povezanosti između stvarnog i izmišljenog broda.

Baš kao Titanik, i Titan je opisan kao najveći brod tog vremena. Zapravo, visina i dužina brodova je gotovo identična, kao i brzina kojom udaraju u santu leda. Oba broda nemaju dovoljno čamaca za spasavanje. Titan je u priči takođe nazivan „nepotopljivim“, ali je potonuo tokom hladne aprilske noći.

Rezultati potonuća Titana su smrt svih 2500 ljudi na njemu, spašeno je samo 13. Preko 1500 ljudi je umrlo na Titaniku, dok je samo 705 uspelo da se spase.

Knjiga je ponovo objavljena nakon što je Titanik potonuo i Robertson je proglašen za vidovnjaka. Rekao je da je jednostavno bio upoznat sa pomorskim operacijama i dodao: „Znam o čemu pišem, to je sve.“

Izvor: thisisinsider.com
Prevod: Dragan Matković