„Tri sestre“ – završnica trilogije Heder Moris

8. jul 2022.

Kako sam već pročitala prethodna dva romana autorke Heder Moris „Tetovažer iz Aušvica“ i „Cilkin put“, nisam mnogo razmišljala da li da se latim i narednog. I ova priča, kao i prethodne, može zasebno da se čita, ali mi je ipak drago da sam pročitala i pređašnja dela koja su mi upotpunila doživljaj i uvela me u odgovarajuću atmosferu i stanje duha.

I ova priča je veoma potresna, ali i pruža nadu. Mnogo mi se svidelo što su romani zasnovani na stvarnim ljudima. Zato je važno da pročitate beleške autora, jer će vam dati uvid u neke detalje i događaje koji su se odigrali. Premda je ponekad teško čitati o ovakvim životnim nedaćama, ipak je veoma važno da ove priče budu ispričane, što Morisova radi na izvrstan način.

Priča govori o tri sestre i obećanju koje su dale svom ocu – da će ostati skupa bez obzira na razvoj događaja. Izuzetno poštujem način na koji je autorka obradila temu krivice preživelih. Ove sestre su napustile Austriju i logore, iako mnogi to nisu, sa čime je veoma teško suočiti se. Svako se s tim teretom bori na svoj način, što je sasvim u redu.

Ovo je poslednji roman u trilogiji i zaista ih sve vredi pročitati. Naglasila bih da „Tri sestre“ možete čitati nevezano za prethodne dve knjige, to jest možete ih čitati kojim god redosledom poželite. Iako su ove priče mučne, drago mi je da sam ih sve pročitala. Jedva čekam da vidim šta nas sledeće očekuje iz pera ova talentovane autorke!

Izvor: alwayswithabook.com
Prevod: Aleksandra Branković

Podelite na društvenim mrežama:

Povezani artikli

Tri sestre
Heder Moris
Rasprodato

Heder Moris

Heder Moris rođena je na Novom Zelandu, a sada živi u Australiji. Nekoliko godina, dok je radila u velikoj državnoj bolnici u Melburnu, studirala je i pisala scenarija, od kojih je jedan otkupio scenarista, dobitnik Oskara, iz Sjedinjenih Država. Heder je 2003. upoznala starijeg gospodina „čiju priču vredi čuti“.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

3. april 2026.

Prikaz romana „Puter“: Tiha pobuna i opasnost uživanja

Roman „Puter“ japanske autorke Asako Juzuki (1981) jedna je od onih knjiga koje se ne daju lako „dekodirati“, ni žanrovski ni emocionalno. Iako je posredi štivo sa moćnom krimi pričom i snažnim elementima psihološkog trilera, ono ne osvaja zapletom, već pridobija čitaoca kroz detalje, ponavljanja, kroz sitne promene u percepciji sveta.

Pročitaj više

3. april 2026.

„Zabranjeno je ispoljavanje prenaglašenih osećanja pred vratima pansiona“ ili pravila su tu da se ruše, ne da nas guše

Španskoj spisateljici Mamen Sančes nije bilo nimalo lako da nakon hita „Sreća je piti čaj sa tobom“, koji je nekoliko godina nakon izdavanja čak i kod nas još uvek pri vrhu liste najprodavanijih izdanja, osmisli i napiše svoju drugu knjigu i ne razočara.

Pročitaj više

3. april 2026.

Iz ugla prevodioca – „Pisma Kafki“

Ne dešava se često da prevodilac postane glavni junak knjige, ali u romanu „Pisma Kafki“ autorke Kristin Estime to se ipak dogodilo. Inspiraciju za ovu knjigu predstavljala su Kafkina „Pisma Mileni“, jedino Kafkino delo koje nam, uz Kafkina „Pisma prijateljima i srodnicima“, pruža uvid u Kafkin privatan život.

Pročitaj više

3. april 2026.

Prikaz knjige „Ljudi bez grobova“: Enes Halilović, tkalac stvarnog sna

Još uvek drhtim. Glava mi je puna, srce preskače otkucaje. Emocije i nešto više od toga – kao da moćan duh lebdi nad mojom glavom, neka čudna svetlost tog duha me prožima, i ne znam gde sam: iznad ili ispod, unutar ili spolja.

Pročitaj više