Tri sestre i kineski zmaj

Nekada davno, iza sedam gora, sedam mora i sedam planina, na Dalekom istoku, živele su tri sestre. Jedna je volela novac, druga moć, a treća svoju zemlju. Tri prelepe ćerke iz narodnih bajki bile u centru tektonskih previranja koji će iznedriti modernu Kini. Danas se o njima više govori kao o baba Grdanama, demonskim silama koje su vladale pre današnje epohe reda i mira. 
 
Malo poznati period pre današnje Narodne republike Kine bio je vreme transformacije iz carevine u komunističku državu; to vreme obeležili su otvaranje ka Zapadu, preplitanje različitih uticaja i ideoloških tekovina, rat između bandi i lokalnih vlastodržaca, i splet okolnosti tokom velikih istorijskih previranja koji je na kraju presudio da Kina postane komunistička država, a ne, možda, savremena parlamentarna demokratija. 
 
Cisi, poslednja kineska carica, počela je modernizaciju svoje drevne države. Uvela je parlamentarnu monarhiju, liberalizovala koliko-toliko zemlju, a u njeno vreme omogućeno je i školovanje žena. Nakon caričine smrti Kina je čak imala i prve parlamentarne izbore, a počinju i igre za prevlast između nacionalista koji su želeli republiku i komunista koji se tada tek uzdižu.
 
Čarli Song je bio hrišćanski misionar opčinjen Zapadom. Putovao je svuda po svetu, a onda se vratio u Kinu i obogatio. Glavni cilj bio je da svoje tri ćerke školuje u Americi. Krajem devetnaestog veka kada je bila retkost da žene na Zapadu pohađaju koledž, jedna mala kineskinja Ei Ling došla je na Veslijan koledž u Džordžiji, koji je prvi primao i žene. Ubrzo su joj se pridružile i sestre. Po povratku u Kinu ona postaje pomoćnica „oca moderne Kine“ Sun Jatsena. Čarli Song je podržao ovog mladog i ambicioznog čoveka koji je kao i on obožavao Zapad i želeo da vidi Kinu kao republiku. Tokom jednog od svojih mnogobrojnih izgnanstava završio je na Filipinima i tamo dobio ideju o republikanskoj revoluciji čija bi perjanica na kineskom terenu bio on. 
 
Tri sestre, svaku izuzetniju od prethodne, valjalo je i udati. Kao princeze iz bajki, one su same donosile odluke o svojim izabranicima vođene ličnim afinitetima. U toj bajci Sun Jatsen može da prođe kao Baš-Čelik. Opčinjen Zapadom, Sun je postao opčinjen i sestrama Song. Tek pridošle sa koledža u Americi, bile su prefinjene i moderne na način koji u Kini još nije viđen. Prva mu je za oko zapala najstarija sestra Ei Ling, ali ovo je bila sestra koja je volela novac. Udala se za H. H. Kunga, kome je svojom mudrošću i očevim vezama pomogla da postane jedan od najbogatijih ljudi u Kini. Sun je onda prebacio pažnju na drugu sestru Ćing Ling (koju ovde zovemo Crvena sestra) i među njima se rađa prava filmska ljubav. Zajedno, oni su se upleli u niz kontroverznih poslova ne bi li se domogli vlasti. Između ostalog, sumnja se da je Sun likvidirao nekoliko svojih oponenata iz partije.
 
Mlada i strastvena, Crvena sestra je sve dala svom mužu. Međutim, pokazalo se da on istinski voli samo vlast. U jednoj jezivoj epizodi Sun je koristio Crvenu sestru kao mamac u njihovom opkoljenom dvorcu ne bi li on zbrisao na zadnja vrata dok ona drži stražu. Nakon toga Crvena sestra počinje svoju političku karijeru kao jednaka svom mužu. Time je otpočela tradiciju da se kineske supruge političkih vođa pojavljuju rame uz rame sa svojim muževima. 
 
Beskrupulozan „otac moderne Kine“ samo je nekoliko meseci bio na čelu Republike, a umro je nikada propisno ustoličen na vlasti; da bi dobio potreban novac za prevrat, koketirao je i sa lenjinizmom i Nemcima za vreme Prvog svetskog rata. Upravo je buduća Crvena sestra, dok je njen muž samo iskorišćavao Sovjete, prigrlila komunizam i postala jedan od njegovih najglasnijih zagovornika u Kini. 
 
Velika sestra i Mala sestra, s druge strane, postale su predvodnice Nacionalističke partije, prve kineske moderne partije. U previranjima u partiji nakon Sunove smrti one su pomogle da se uzdigne Čang Kajšek, Sunov čovek za prljave poslove. Još jedan beskrupulozni čovek postao je muž jedne sestre, ovog puta najmlađe Mei Ling. 
 
Sestre su se našle u suprotnim taborima. Crvena i Mala sestra glavne su akterke državotvornih manipulacija koje su iznedrile moderni rascep između Kine i Tajvana. Mao Cedung je došao iz redova Nacionalističke partije, a Ćing Ling je bila njegova glamurozna ambasadorka. S druge strane, Mala sestra je lobirala svuda po svetu za podršku Zapada njenom mužu. Jednom prilikom održala je fascinantan govor u američkom Kongresu u kineskoj svili i sa savršenim američkim naglaskom, nakon čega je dobila četiri minuta ovacija. Ali nakon što je 1949. Mao proglasio Narodnu Republiku Kinu, dok je Crvena sestra marširala odmah iza njega, Mala sestra je prognana sa svojim mužem Čang Kajšekom na Tajvan. Tamo su osnovali svoju Republiku Kinu.
 
U bajkovitoj priči o sestrama Song „Velika sestra, Mala sestra, Crvena sestra“ autorke Jung Čang, istorija i mitologija neraskidivo su isprepletene. Kao i obožavani memoar u kom je opisala komunističku revoluciju u Kini kroz svoju ličnu priču, „Divlji labudovi“, Jung Čang je napisala modernu knjigu koja hronološki prati živote triju sestara Song, skladno senčeći jedno izgubljeno vreme između carske i komunističke Kine i istorijsku pozadinu o kojoj se malo zna. Teško je ne zapitati se šta bi bilo da je Sun ipak uspeo na kraju da se održi na vlasti, ili da je Čang Kajšek ipak nadigrao Mao Cedunga. Možda bi ova bajka o demokratskoj Republici Kini imala srećan kraj, a mi bismo znali poimenice sve tri strašne sestre Song. 
 
Ovo je jedan od najzapaženijih naslova znamenite agencije „Etkin Aleksander“, koja zastupa ozbiljne, ali i savremene i relevantne naslove. Za sada je roman prodat na dvadesetak jezika, a mi smo među onima koji su dobili prava za objavljivanje ovog intrigantnog naslova.
 
 
Autorka teksta: Nevena Milojević