Laguna - Bukmarker - Tomas Edison je autor neuspešnog SF romana - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Tomas Edison je autor neuspešnog SF romana

Tomas Edison je zapamćen kao značajna ličnost američke istorije zahvaljujući izumu fonografa i razvoju praktičnog sistema za osvetljenje koji su doprineli uvođenju modernog načina života.

Pokušavši da izađe iz svoje zone komfora ranih 1890-ih, Edison je dobio ideju da izbaci roman, ali je od toga odustao kada je video koliko je za to potrebno vremena.

Edison pristaje na saradnju sa jednim novinarom

Kako vidimo iz Edisonove biografije autora Edmunda Morisa, ideja za pisanje romana se Edisonu javila kroz razgovor sa Džordžom Parsonsom Latropom, zetom Natanijela Hotorna i istaknutim piscem i novinskim urednikom s kraja 19. veka.

Nakon intervjua sa Latropom koji je objavljen 1890. u februarskom broju časopisa Harper’s, Edison je pristao na saradnju u pisanju futurističkog romana po uzoru na bestseler Edvarda Belamija, „Looking Backward“ – njihov zajednički roman je trebalo da nosi naslov „Progres“. Izbegavajući svaki razgovor o plaćanju honorara, Edison je rekao da će obezbediti ideje i ilustracije, dok će samo pisanje prepustiti profesionalcu.

Latrop je odmah organizovao objavljivanje romana u obliku serijala u novinskom sindikatu Meklur i smestio se u blizini Edisonove laboratorije u Vest Orindžu u Nju Džersiju, septembra 1890, oran da prione na posao.

Pronalazač odbija da detaljnije objasni svoje futurističke koncepte

Stvari su lepo počele kada mu je Edison nakon mesec dana poslao 33 stranice svojih beleški. Latrop je pročitao naškrabane opise „parobroda bez šrafova“, „mašina za hipnozu“ i drugih čudesa, i vratio mu beleške tražeći detaljnija objašnjenja terminologije.

Ali Edison se bavio krupnijim stvarima i bio je već uveliko zauzet stvaranjem revolucionarne kamere za pokretne slike koju je nazvao kinetograf. Latropu je poslao još jednu turu užurbano nažvrljanih beleški zajedno sa crtežom „vazdušnog broda“, uz prilično malo objašnjenja za svoje maštarije.

Pošto je Latorpu počelo da ponestaje novca, zatražio je od sindikata produžetak roka i pokušao da pokrene priču sa informacijama koje je imao. Napisao je nekoliko poglavlja,  poslao ih Edisonu na proveru i čekao povratnu informaciju koja nikada nije stigla.

Neuhvatljivi kolega mu se ipak javio početkom januara 1891, pošto je njujorški list San objavio članak o uzbudljivom romanu koji će doći iz pera poznatog pronalazača i koautora Roberta Luisa Stivensona i Radjarda Kiplinga. Edison je ukorio Latropa zbog „čina nepoverenja“ i zapretio da će prekinuti saradnju. Latrop se pravdao ističući da nije čak ni pomenut u novinskom članku.

Edison je fokusiran na svoju kameru za pokretne slike i projekat rudarskog kompleksa

Tog proleća, u pokušaju da pobedi u trci za razvoj tehnologije pokretnih slika, Edison je zamolio Latropa da napiše članak o kinetografu, koji je još uvek bio tajna. Zatim je pustio priču u listu San, slično kao i ono za šta je optužio Latropa nekoliko meseci ranije, i time svog saradnika lišio ekskluzivne vesti kada se njegov članak malo kasnije pojavio u listu Harper’s.

Do leta je uvek zauzeti pronalazač preusmerio pažnju na izgradnju elektromagnetnog rudarskog kompleksa u zapadnom Nju Džersiju. Saznavši da se Edison preselio tamo, Latorp je svoje nakupljene frustracije tog avgusta pretočio u pismo u kojem je napisao, „Zamoliću Vas da pokušate da razumete kako se osećam, primoran da čekam kao pas koji očekuje kost – i nikada ne dobije tu kost.“

U narednom periodu, njegove molbe da se Edison vrati „Progresu“ bile su pitomije, ali „čarobnjak iz Menlo Parka“ već je bio odustao od tog poduhvata. Odbivši Edisonovu ponudu kompenzacije za izgubljeno vreme, Latrop je proveo sledećih nekoliko godina pokušavajući da napravi koherentnu priču na osnovu nažvrljanih beleški i maglovitog sećanja.

Priča se pojavljuje u novinama pod naslovom „In the Deep of Time“

Plod njihove nategnute saradnje konačno je ugledao svetlost dana kada se preimenovani „In the Deep of Time“ pojavio u novinama 1896, sa predgovorom u kome je Latrop objasnio kako je priča nastala iz „razgovora“ sa velikim pronalazačem.

„In the Deep of Time“ pripoveda o malodušnom Džeraldu Bemisu koji se podvrgava procesu „vivifikacije“ i ulazi u stanje hibernacije, da bi se probudio u čudesnom 22. veku. Ali bez obzira na opise antigravitacionih brodova, komunikacije sa intelektualno superiornijim Marsovcima i fabrika koje su velike kao gradovi, priča nije bila dovoljno jaka da bi se istakla u eri vrhunskog naučnofantastičnog stvaralaštva i „In the Deep of Time“ je nestao iz javnosti nakon prvog objavljivanja.

Latrop je takođe utonuo u zaborav nakon smrti od alkoholizma 1898, u 46 godini. Dok je Edison nastavio da stiče slavu sa svojim kinetografom, elektromagnetnim rudnikom, alkalnom baterijom i mnogim drugim izumima, uz mali izlet u naučnu fantastiku koji je samo nevažno poglavlje u bogatoj životnoj priči.

Autor: Tim Ot
Izvor: biography.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Pixabay


Podelite na društvenim mrežama:

romani islednik i stvarni život predstavljeni u okviru molijerovih dana laguna knjige Romani „Islednik“ i „Stvarni život“ predstavljeni u okviru Molijerovih dana
14.05.2021.
U okviru Molijerovih dana predstavljena su dva Lagunina romana: „Islednik“ književnika Dragana Velikića, koji je nedavno preveden na francuski jezik, i „Stvarni život“ belgijske autorke Adelin Dijedon...
više
potpisani primerci knjiga domaćih autora u knjižari delfi u novom pazaru laguna knjige Potpisani primerci knjiga domaćih autora u knjižari Delfi u Novom Pazaru
14.05.2021.
Ukoliko ste ljubitelji knjiga domaćih autora i posebno volite potpisane primerke, spremili smo sjajnu ponudu za sve čitaoce u Novom Pazaru i okolini. Od subote 15. maja u svojoj omiljenoj knjiž...
više
dobitnica ninove nagrade ivana dimić u pirotu laguna knjige Dobitnica Ninove nagrade Ivana Dimić u Pirotu
14.05.2021.
U ponedeljak 17. maja od 18 sati dobitnica Ninove nagrade Ivana Dimić biće gošća Narodne biblioteke u Pirotu, a sa njom će razgovarati Bojana Mitić, bibliotekarka i profesorka književnosti.   U...
više
svaka knjiga nađe svoj par 2 0 laguna knjige Svaka knjiga nađe svoj par 2.0
14.05.2021.
Pošto vam se prvi tekst sa parovima mnogo dopao, rešila sam da vas obradujem sa još preporuka. I dalje imam problem da pronađem knjigu koja će mi se svideti na osnovu onoga što sam već čitala. Preporu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.