„Tajna napuštenog vrta“: Dirljiva priča o tragičnoj usamljenosti

„Tajna napuštenog vrta“, čuveno ostvarenje romansijerke Frensis Hodžson Bernet (1849–1924) iz štampe je izašlo pre 111 godina. Sudeći po brojnim izdanjima objavljenim širom sveta, kao i rado gledanim pozorišnim adaptacijama i ekranizacijama od kojih je najnovija snimljena pre dve godine, ovaj roman svojim uzbudljivim zapletom, mističnom atmosferom, a nadasve osećanjima kojima oplemenjuje unutrašnje biće čitaoca i utehom koju mu pruža, i danas očarava nove generacije ljubitelja književnosti. Ovo delo, nedavno objavljeno u prevodu Gordane Vučićević među Laguninim Klasicima književnosti za decu, u vremenu ekranizma, instant zabave i sveopšte otuđenosti, današnje dete prevashodno čita kao dirljivu priču o tragičnoj usamljenosti i neizvesnosti, ali i načinu na koje se mogu prevazići parališući strah i očaj pred sveopštim besmislom.

Odrastajući u svetu koji je premrežen virtuelnim umesto autentičnim i prisnim emotivnim vezama, savremeno mlado biće se već na prvi pogled može prepoznati u kapricioznoj i zanemarenoj Meri Lenoks, devojčici koja se, nakon gubitka roditelja preminulih tokom epidemije kolere, iz daleke Indije seli u Englesku, zemlju za koju je vezuju samo porodično predanje i jezik. Neki od načina na koje današnji mališani pokušavaju da se izbore sa vlastitim slabostima i osećanjem krivice, kao u ogledalu, ukazaće nam se u histeričnim napadima i samovoljnim postupcima Merinog brata od tetke Kolina Krejvena, koga je samoća odvela još dalje, u hipohondriju i krajnju nemoć. Iako su okruženi blagostanjem i pažnjom posluge, maleni stanovnici sumornog zdanja usled pustare lišeni su svega onoga što je ranjivom i nežnom stvorenju od suštinske važnosti i bez čega se u njihovim dušama ne mogu razviti saosećanje, pažnja, osećanje dužnosti, ali ni vera u sebe i poverenje u druge. Nijedno od njih nije upamtilo roditeljsku ljubav niti iskusilo spokoj koji osećaju oni koji žive u skladu sa sobom i svetom oko sebe. Stoga će želja da ožive zapušteni i zaključani vrt, i saučesništvo koje će se javiti iz nastojanja da ostvare svoju tajnu zamisao, učiniti da junaci „Tajne napuštenog vrta“ dožive istinski preobražaj.

Uz dobrotu i pomoć poznanika Dikona, dečaka koji živi u skromnom, ali ljubavlju ispunjenom domu, ali i u istinskom dosluhu sa prirodom, čula i želje starmalih i bolešljivih desetogodišnjaka će se probuditi, a oni će se preporoditi i ozdraviti od sebe samih. Priroda u kojoj će provoditi čitave dane će im se sve jasnije ukazivati u raskošnim bojama, a život u pustari će glasnije zažuboriti i opojnije zamirisati. Osećanje istinske radosti i zahvalnosti bujaće u njima kao čudesno i raznoliko rastinje u lejama njihovog tajnog vrta. I oni će, pod blagotvornim dejstvom lepote, dobrote, truda i ljubavi, sve sigurnije stasavati u slobodne, samosvesne i dobre ljude.

Autor: Olivera Nedeljković