Tafi Brodeser-Akner o nastanku „Flajšmana u škripcu“

Sigurno ste već mnogo toga čuli o romanu „Flajšman je u škripcu“. Kritika je gotovo u ekstazi. A i kako ne bi bila? Reč je fenomenalnom romanu koji je izuzetno zabavan i prepun briljantnih zapažanja.

Ovo je priča o Tobiju Flajšmanu, hepatologu sa Aper Ist Sajda koji se nalazi usred užasnog razvoda nakon 14 godina braka. Njegova supruga je Rejčel, uspešna vlasnica agencije za talente, koja zarađuje toliko da Tobi sa svojih četvrt miliona godišnje deluje kao siromah. Upravo je Tobi taj koji je podneo zahtev za razvod.

U jednom komičnom momentu, kojih je ovaj roman prepun, Tobi postaje i staratelj njihovo dvoje dece – Hana ima 11 godina, a Soli 9. Tokom leta kada se radnja romana odvija, Tobi i Rejčel dele decu po određenim danima, ali se u jednom trenutku Rejčel gubi svaki trag i Tobi ostaje sam sa decom baš u trenutku kada se ukazuje prostor za napredak kako na poslu tako i u njegovom seksualnom životu. Kako se suočiti sa konfliktom koji nastaje ka neko želi da bude istovremeno brižan roditelj, ima karijeru a njegova erotska privlačnost počinje da uzima maha na mreži za upoznavanje?

Ispitujući Tobijevu dilemu, autorka Tafi Brodeser-Akner ne propušta priliku da istraži i kako funkcioniše danas razvod i šta se dešava nakon njega.

„Kada sam napunila 40 godina“, objašnjava ona, „neki moji prijatleji su počeli da se razvode. Bila sam šokirana. Pričali su mi kako je došlo do propasti braka, ali je mene najviše zanimalo kakav život vode nakon razvoda. Pokazali su mi kako izgledaju aplikacije za upoznavanje. Što je mnogo drugačije od upoznavanaj sa partnerima od pre dvadesetak godina.“

Pokušala je da tu temu ubaci u magazin za koji je tada radila, ali se ideja nije dopala muškim urednicima. Zato je sela i napisala roman. „Neka sila me je obuzela.“ Priča je cvetala, a dobar deo je podstaknut onim što je videla na telefonima svojih razvedenih prijatelja: „Nisam mogla da verujem dokle to ide. Koliko su svi slobodni. Niko nije bio stidljiv. Niko nije flertovao. Jednostavno su posezali za onim što žele. Želela sam da ispričam priču o tome kako stvari funkcionišu danas.“

Priznaje da je u pisanju o ovom modernom fenomenu bila „pomalo puritanika“. Dodatno, uradila je nešto nejsvojstveno sebi – unajmila je osobu koja će u romanu proveriti sve činjenice kako bi njena priča bila precizna i istinita.

„Polovina stvari koje je mi je prenego zvučala mi je zapanjujuće dok je druga polovina bila sramotna – na primer, zašto bi uzimali taksi do 92. ulice ako žive u 94? Vredelo je svakog dolara koji sam platila jer me je oduvek zanimala tačnost i važno mi je da ne ispadnem idiot.“

Njeni likovi, međutim, često ispadaju idioti, iako su to veoma uspešni i simpatični idioti koje na kraju zavolimo. Tafi stvara likove sa mnogo empatije, ali i sa mnogo visprenosti i domišljatosti koje su joj postale stilski zaštitni znak tokom rada u magazinu GQ i danas u Njujork tajmsu.

„To se dopada mojim čitaocima. Nisam bila naročito popularna sve dok nisam postala pisac i tada su se ljudi zainteresovali za mene. Zanimljivo mi je to kako neke vaše osobine koje privlače određene ljude izazivaju odbojnost kod drugih.“

Iako je zabavan toliko da se smejete naglas, roman „Flajšman u škripcu“ intiman je prikaz savremenog života prepunog društvenih i seksualnih nepravdi. Veoma nam je stalo do Flajšmana koji je u škripcu. Ali ne zaboravljamo da možda i Rejčel ima iste probleme.

„Moj suprug ima običaj da kaže da kada ste čekić, sve vam izgleda kao ekser“, kaže autorka. „U vreme kada sam pisala ovaj roman, postala sam svesna mnogih nepravdi. Primećivala sam nepravde kada su u pitanju plate ili se setila odrastanja sa samohranom majkom i ograničenja koja su zasnovana na polu. A kada se jednom probudite, to je sve što vidite. Bilo mi je važno da napišem knjigu koja je relevantna, savremena i koja pokazuje da svet odjednom može da postane mnogo drugačiji od onoga čemu ste se nadali.“

Možda će vas najviše iznenaditi činjenica da je autorki bilo potrebno svega šest meseci da napiše ovaj roman: „Ja sam frilenser i vreme mi je dragoceno, a tu su i krediti koje treba da platimo. Nisam mogla da potrošim više vremena jer sam morala da vidim da li je uopšte vredno truda.“


Očigledno, bilo je vredno truda.
Izvor: bookpage.com
Prevod: Dragan Matković