Besplatna isporuka na teritoriji Republike Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Sve u svemu“ Ivane Dimić – Drugo ime vedrine

Od evokacije epifanija detinjstva, preko iskustva rada u pozorištu i intime zrelog doba do razmatranja čitalačkih doživljaja, kreće se tematski i poetički raspon izabranih priča Ivane Dimić, koje će obeležiti ovu sezonu.

„Meni se, moram priznati, sviđa da živim. Ne bi možda trebalo suviše da se razmećem s obzirom na učinke, ali takva mi je narav, vesela“, kaže na samom početku naslovne priče u knjizi izabranih i novih priča Ivana Dimić. Otpočeh tekst upravo tom poetički i egzistencijalno važnom sekvencom – zato što ukazuje na iskrenost koja se pretvara u autentičnost Ivaninih (kratkih) priča. Vedrina je često njihovo drugo, bitno ime.

Kada se 1995. oglasila zbirkom priča „Crna zelen“, Ivana Dimić je bila poznat i cenjen dramaturg, no sasvim anoniman prozaista. Tri godine kasnije, kada je objavila drugu knjigu „Mahorka, mastilo i muž“, koja mi je, uzgred rečeno, pomogla da ponovo poverujem u iluziju književnosti, za vreme rata sa NATO-om, ona je stekla kultni status među kolegama – piscima i kritičarima (koji čitaju) i u uskom krugu elitne publike (koja i danas postoji u tanušnom, ali za srpsku beletristiku bitnom sloju stanovništva). Usledile su još tri, podjednako uspešne knjige istog žanra: „Uzimanje vremena“ (2001), „Ima li koga“ (2006) i „Popis imovine“ (2009), koje su potvrdile vrednost priča Ivane Dimić i učvrstile njeno kultno mesto među beogradskim i srpskim pripovedačima.

Promena je došla, kako to kod nas biva, posle romana „Arzamas“ (2016) koji je proslavljen NIN-ovom nagradom. Ivanina književna publika se tada brzo i značajno proširila – što je važno za našu spisateljicu (manje) kao i za publiku (mnogo više – jer je konačno došla u kontakt s ovom modernom i serioznom prozom o iskustvu života i vremena, o dosluhu s umetnošću i odnosu prema ljudima, odnosno idejama).

Čitana u takvom ključu, knjiga izabranih i novih priča Ivane Dimić, sa mnogoznačnim naslovom „Sve u svemu“ (Laguna, Beograd 2019), stiže u pravi čas. Vrlo je verovatno da će oni koji su pročitali Arzamas poželeti da vide i kakva je spisateljica Ivana Dimić bila pre njega, a kakva namerava da bude u budućnosti.

U najkraćem: knjiga prezentuje svih pet zbirki (kratkih) priča Ivane Dimić, sledeći njihovu hronologiju i birajući, po pravilu koje nije apsolutno, najbolje primere Ivanine prozne umetnosti. Pošto autorka pripada ređem krugu pripovedača kod kojih nema evolucije u pisanju, ili je ona bar teže uočljiva, čitalac neće porediti teme, sadržaje i ideje iz ovih knjiga, nego će da ih posmatra kao primere veće ili manje umešnosti spisateljice, bivajući u prilici, iz priče u priču, da uživa u visokom stilu i posmatra kako se najčešći subjekt priče – Ivana Dimić – nosi sa različitim temama iz života i književnosti. Tako će, u stvari, putovati kroz priče koje evociraju epifanije detinjstva i priče koje se bave iskustvom rada i života u pozorištu. Ali tu će odmah biti i priče koje se bave autorkinom intimom zrelog doba, kao i one koje polaze od njenih čitalačkih doživljaja Gogolja i Čehova, Prusta i Borhesa, Emili Dikinson i Kavafija... U većini priča fabula je spregnuta, a prostor esejizacije oko realnog doživljaja raširen i obrađen strpljivo, s poentom ili bez nje na kraju. Povremeno je spoj priče (u užem smislu) i refleksije povodom nje toliko čvrst i tako vešto izveden da se Ivana Dimić povuče u senku i ostavi kraj otvoren za unos čitaočevog osećanja ili tumačenja. Prožetost toplinom i dobrotom – drugi je uzbudljiv plan priča Ivane Dimić – te se ona ne libi da saopšti: „Čim pročitam neku knjigu, meni dođe da napišem priču!“, što je priznanje koje retko srećemo kod njenih domaćih kolega. U vezi s ovim fenomenom je i nenametljiva religioznost odnosno metafizičnost povezana sa opštim poverenjem u reči i umetnost, kao oslonce u svetu takvom kakav je oko nas i u svima nama.

Birajući vlastite favorite, iz pojedinih knjiga, reći ću da iz „Crne zeleni“ posebno volim dve epifanije detinjstva s naslovima Vilin konjic i Češalj, dok u knjizi „Mahorka, mastilo i muž“ ističem katalog proze s naslovom Nabrajanje, uspomena sestra rođena – koju čini lirski spisak od 33 različita fenomena koji su oblikovali Ivanin svet u davnim danima odrastanja. U izboru iz knjige „Uzimanje vremena“ izdvojiću satiru Porez za mart i Mesec, koja pokazuje kojim književnim sredstvima se priča ovog žanra može učiniti otpornom na korozivni protok vremena. Ne manje efektna je satirička crtica iz pozorišnog života Veče s poznanicima koja se bavi licemerjem (kulturnih poslenika), pretvarajući se u studiju našeg mentaliteta. (Uopšte – humor je stalna konstanta Ivaninog pripovedanja.)

Iz knjige „Ima li koga“ možda se izdvaja naslovna priča koja počinje sekvencom „Ja neobično volim priče“ – potvrdom onoga što struji kroz čitavu knjigu i uopšte umetnički svet Ivane Dimić. Već druga rečenica donosi obrazloženje ljubavi: „Pričanje priče širi oko sebe mir i spokoj, donosi utehu, sigurnost i san.“ Konačno, iz „Popisa imovine“, u ovom tekstu izdvajam minijaturu Doboš i ćebe, kao primer oniričke proze, koja sadržaje snova ispunjava naročitim tajanstvom (zaumnih slika).

Knjigu „Sve u svemu“ završava ciklus Pretorijanci, koji, kako sam nagovestio, ne donosi ništa novo u razvojno-formalnom smislu – ali potvrđuje status visoke umetnosti i malko zagasitijim tonovima nagoveštava tamninu narednih knjiga Ivane Dimić (ako me ona, što slučajno što namerno, ne demantuje).

„Sve u svemu“ je zbirka priča koja će, sasvim izvesno, obeležiti književnu sezonu u žanru koji su do visina podigli najbolji srpski prozaisti. Upravo oni čiju misiju Ivana Dimić s uspehom nastavlja.

Autor: Vasa Pavković
Izvor: Vreme


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
intervju sa džudit orlov o pozitivnoj energiji laguna knjige Intervju sa Džudit Orlov o pozitivnoj energiji
31.03.2020.
Džudit Orlov je psihijatar, školovala se na univerzitetu u Južnoj Kaliforniji, ima malu privatnu praksu i radi na medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije. Ona kaže za sebe da ima „intuit...
više
nova izdanja domaćih laguninih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih Laguninih autora
31.03.2020.
U štampi je osmo izdanje romana „Besnilo“ Borislava Pekića, koji je danas aktuelniji nego ikad ranije. Pekić piše o biološkoj katastrofi, koja, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogađa londo...
više
redakcija lagune čita laguna knjige Redakcija Lagune čita
31.03.2020.
Redakcija Lagune je odlučila da napravi svojevrstan dnevnik čitanja tokom perioda samoizolacije. Naši urednici pišu svoje impresije o knjigama koje trenutno čitaju. Pre dve nedelje vratila sam ...
više
kako da provedete 42 dana zarobljeni u svojoj sobi  laguna knjige Kako da provedete 42 dana „zarobljeni“ u svojoj sobi?
31.03.2020.
Vil Švabl o „Studiji izolacije“ Gzavijea de Metra iz 1790. godine. „A Journey Around My Room“ („Putovanje po mojoj sobi“) napisao je 1790. godine mladi francuski oficir po imenu Gzavije de Metr...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.