Šta znači fraza „ubiti pticu rugalicu“?

Kad neku frazu čujemo mnogo puta, polako počne da joj se gubi izvorno značenje ili smisao. Postane poštapalica, poput „košta ko svetog Petra kajgana“. Naslov klasika književnice Harper Li iz 1960. godine „Ubiti pticu rugalicu“ doživljavam na sličan način, uprkos utisku koji je roman ostavio na mene i njegovom uticaju na način na koji posmatram svet oko sebe.



Prvi put sam čitao „Ubiti pticu rugalicu“ u osmom razredu osnovne škole. Iako sećanja umeju da zavaraju, ne sećam se da smo razgovarali o naslovu, a verovatno ni o mnogim drugim stvarima koje se pominju u knjizi. Ono što mi je ipak ostalo u najjasnijem sećanju jeste zadatak koji smo dobili od nastavnice, a to je da pogledamo filmsku adaptaciju iz 1962. godine. Pretpostavljam da je nastavnica verovala da će tuđa vizija onoga o čemu knjiga govori biti sigurniji pristup nego da zaista razgovaramo na temu rase, klase, diskriminacije i pravde, o pitanjima koje je roman vrlo lako mogao da potegne tokom vrhunca borbe za desegregaciju u susednom Bostonu.

Uprkos propustu moje nastavnice, roman „Ubiti pticu rugalicu“ mi se urezao u pamćenje. To sam prvo primetio u sitnicama: u suton, na putu ka kući od drugara, primećivao bih dvorišta pretrpana starudijom i smećem ili obrasla travom i korovom, i bio sam siguran da Bu Radli živi upravo tu. Potom bih ubrzao korak.

Kako sam odrastao i sve više stvari saznavao i učio, tako su uplivale druge scene iz knjige: kada se Skaut suprotstavlja rulji koja je spremna na linč; razgovor između Atikusa i Skaut uoči suđenja; kada se Džem razbesni nakon donošenja presude. Počeo sam da kao čitalac cenim dvojaki narativ koji iznose Tom Robinson i Bu Radli, ali i način na koji je time otvoreno pitanje univerzalnih i subjektivnih načina na koji razmišljamo o rasi i „drugima“. Međutim, odgovor na jedno pitanje je nastavio da mi izmiče: naziv knjige.

Negde sam pročitao da „Ubiti pticu rugalicu“ u početku nije bio autorkin prvi izbor. Roman je prvobitno trebalo da se zove „Atikus“. Drago mi je što nije. Likovi dece u knjizi su mi uvek bili zanimljiviji od njega. Onlajn platforma za učenje SparkNotes daje neke smernice: „Naslov knjige ’Ubiti pticu rugalicu’ se ne pominje previše u samoj radnji romana kao književni motiv, ali sadrži dosta simbolike. U priči koja govori o nedužnima kojima je naneto zlo, motiv ’ptice rugalice’ služi kao predstava ideje nevinosti i nedužnosti. Time, ubiti pticu rugalicu označava iskorenjivanje (ubijanje) nevinosti.“

O književnom motivu koji se krije iza naslova najviše se govori u desetom poglavlju, kada Skaut objašnjava:

„Zapamti da je greh ubiti pticu rugalicu.“
Bio je to jedini put da sam ikada čula Atikusa kako kaže da je greh nešto učiniti, i upitala sam za to gospođicu Modi.
„Tvoj otac je u pravu“, rekla je. „Ptice rugalice ne rade ništa drugo osim što prave muziku u kojoj uživamo. Ne uništavaju ljudima vrtove, ne gnezde se u ambarima za kukuruz, ne rade ništa drugo osim što nam pevaju iz dubine srca. Zato je greh ubiti pticu rugalicu.“

Kog junaka, dakle, simbolički predstavlja „ptica rugalica“? Pred kraj knjige, Skaut objašnjava Atikusu da bi povređivanje njhovog osamljenog komšije Bua Radlija „nekako bilo kao da ubiješ pticu rugalicu“. Rugalice nisu jedine ptice koje se pominju u knjizi. Finč (finch, eng. zeba), prezime koje nose Skaut, Džem i Atikus, malena je ptica, a pritom iz reda pevačica, kao i rugalica.

Da li je Tom Robinson, crnac optužen za seksualno napastvovanje belkinje, takođe neka vrsta ptice? Iako je Tom nevin, njegovu nevinost ne mogu da uporedim sa onom koja krasi decu ili Bua. Verujem da bi Tom, crnac iz doba depresije u Alabami, imao štošta da nas nauči. Nažalost, ne saznajemo mnogo o njegovom životu izvan onoga što se dešava u sudnici. Kritičari su zamerali Lijevoj to što svojim junacima crne puti nije posvetila dovoljno pažnje i podarila im pozadinsku priču. Nadam se da Tom nije trebalo da predstavlja pticu rugalicu koju gospođica Modi opisuje Skaut, zato što, svesno ili nesvesno, njene reči prizivaju poetizovane zastarele stereotipe o Afroamerikanacima, kao veselim i bezbrižnim ljudima koji pevaju naglas bez i jedne brige na svetu. Tom koga ja zamišljam nije stereotip. On ima ispunjen život. Pitam se šta bi mogao da nam ispriča što mlada Skaut nije znala.

Kada razmišljam o knjizi „Ubiti pticu rugalicu“, ptica koja mi pada na pamet uopšte nije rugalica, već kanarinac u rudniku, koji je takođe iz neke poslovice (o čijem značenju, isto, ne razmišljamo više toliko). Verbalno i neverbalno ophođenje zajednice Mejkoma prema Tomu i Buu priziva u maštu sliku kanarinca. Ova dva kanarinca ogoljuju krhkost demokratije, kada predrasude, mitovi i dezinformacije prolaze bez ikakvog dovođenja u pitanje.

Godine koje su prošle od objavljivanja ovog romana, dovele su do toga da fraza „ubiti pticu rugalicu“ dobije značenje koje prevazilazi ono izvorno, kao i njenu simboliku. Za većinu čitalaca, junaci ove knjige zauvek će biti zarobljeni u njihovim srcima. Priča koja je ovde ispripovedana u centar zbivanja postavlja moralne dileme sa kojima se svako od nas svakodnevno susreće. Nedavno mi je kolega, kao da je znao, poklonio nalepnicu koja mi uvek izmami osmeh na licu. Na njoj piše: „Šta bi Skaut uradila?“

Autor: Adam Strom
Izvor: facingtoday.facinghistory.org
Prevod: Aleksandra Branković