Laguna - Bukmarker - Šta uopšte znači biti na listi bestselera Njujork tajmsa? - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Šta uopšte znači biti na listi bestselera Njujork tajmsa?

Biti bestseler Njujork tajmsa prestižna je titula, ali tu titulu ne možete dobiti prodajom najvećeg broja knjiga. Šta je potrebno da biste to ostavili? Šta to uopšte znači? Zašto je to uopšte popularno?



Svaki autor sanja da na naslovnu stranu svoje knjize zalepi natpis „Bestseler Njujork tajmsa“. Izdavačima to donosi veliki publicitet. Autorima potvrđuje njihovu popularnost. Čitaocima govori da su u toku sa onim što je važno. Ali šta je bestseler lista Njujork tajmsa?

Kako to funkcioniše? Kako nešto može biti bestseler Njujork tajmsa, ali ne mora biti bestseler negde drugde?

Odgovori na ta pitanja su složeniji nego što mislite. Uključuju tajne formule, nepoznate prodavce knjiga, ljude koji od kuće pokušavaju da manipulišu sistem i, naravno, malo sreće.

Odakle dolaze podaci

Lista je prvi put osvanula u oktobru 1931. godine u Njujorku, i na njoj se nalazilo pet najprodavanijih knjiga fikcije i četiri knjige iz oblasti publicistike. Do 1942, Tajms je rangirao prodaju u 22 najveća grada u zemlji, prikupljajući informacije iz regionalnih knjižara, robnih kuća i trgovaca na veliko. Nije otkriveno iz kojih su to maloprodajnih objekata dobijeni podaci da izdavačke kuće ne bi lažirale brojke. Pored toga, ako bi jedan kupac kupio više primeraka, to se računalo kao samo jedan prodati primerak. Do 1950-ih, lista je bila na putu da napravi marketinški haos kakav pravi i danas, sastavljajući listu najpopularnijih knjiga u zemlji.

Digitalna konfuzija

„Kada je počela prodaja knjiga putem interneta, svako je mogao da ih prodaje“, kaže dr. Lora Miler, profesorka sociologije na Univerzitetu Brandajs i autorka „The Best-Seller List as Marketing Tool“ i „Historical Fiction tells Hopes&Fears“. Miler dodaje: „Ne mogu milioni maloprodajnih objekata davati podatke Tajmsu. To znači da moraju zatražiti uzorak sa različitih mesta na kojima se prodaju knjige.“ Povećanje povezanosti i sposobnosti praćenja podataka u svetu daje iluziju da je lakše prikupiti podatke o prodaji knjiga, ali Milerova kaže da to nije tako: „Iako je izveštaj o prodaji knjiga na tim mesta možda tačniji nego što je bio pre, zapravo je teže dobiti tačan uzorak prodaje.“

Danas lista bestselera sadrži čitav niz kategorija, uključujući štampane i elektronske knjige, tvrde i meke korice, savete, dečje knjige, grafičke knjige i brojne mesečne liste. Dok drugi gledaju regionalno ili, u slučaju Amazona, interno, Tajms želi da dobije uzorak iz cele zemlje. Pored toga, ove kategorije imaju ograničen broj mesta. Na primer, odeljak za knjige fikcije sa tvrdim koricama ograničen je na 25 mesta, dok odeljak za mlade ima 15 mesta.

„Pablišer vikli i Njujork tajms su jedini koji se tradicionalno i istinski trude da dobiju pravu sliku na nivou cele države. Ako pogledate Amazon, na čiju se bestseler listu ljudi često pozivaju, to je samo prodaja sa Amazona i podaci će biti drugačiji nego kada biste sastavili prodaju u preostalim nezavisnim knjižarama“, kaže Milerova. Te nezavisne knjižare čine manje od 10% prodaje, dovoljno da promene brojke, ali nedovoljno da bi se izmenile širok pregled na koji Tajms lista cilja.

Formula i svrha

Prema Njujork tajmsu, lista funkcioniše na sledeći način: „Rangiranje odražava prodaju o kojoj izveštavaju prodavci koji nude širok spektar naslova. Mesto prodaje štampanih knjiga uključuje nezavisne prodavače knjiga; nacionalne, regionalne i lokalne lance; mrežne i multimedijalne prodavnice za zabavu; supermarkete, univerzitete, robne kuće; i kioske. Rangiranje elektronskih knjiga odražava prodaju vodećih mrežnih dobavljača elektronskih knjiga u raznim popularnim formatima elektronskih čitača.“ S obzirom na to da Amazon čini 65% prodaje elektronskih knjiga, taj podatak je, zapravo, prilično lako izračunati. Kao i Amazonovi ili Guglovi algoritmi za pretragu, prava formula za Njujork tajms listu bestselera je strogo čuvana tajna.

Ali lista nam ne daje samo podatke o tome ko je prodao najviše knjiga: povećava kvalitet materijala, nudeći povlastice koje specijalizovani časopisi iz izdavačke industrije, poput Bilborda ili Pablišer viklija ne nude. Tajms čitaocima pokazuje šta drugi ljudi čitaju.

Milerova objašnjava: „Postoji veliko interesovanje za svakakve liste jer su one odraz onoga što zanima srodne ciljne grupe. Ljudi misle da je knjiga dobra ako je svi čitaju.“ Zbog toga je lista Njujork tajmsa zaista stekla svoju moć i pokazala se korisnom čitaocima koji traže brzo rešenje. Kada kombinujete ograničen broj kategorija i ograničen broj mesta po kategoriji sa prestižnim imenom „Siva dama“, dobijate listu sa kojom rame uz rame može da stane samo Oprin klub čitalaca.

Šta lista znači i kako dospeti na nju

Naći se na ovoj listi veoma je značajno za marketing i za samog autora. To vodi ka bonusima, filmskim ugovorima, angažmanima a ponekad i ka kontroverzi.

Profesorka Miler nastavlja: „[Tajms metodologija] takođe omogućava mnogo više prostora za manipulaciju. Autor će poslati imejl svima koje poznaje: 'Moja knjiga će izaći tog i tog datuma. Izuzetno je važno da je kupite, kako bi knjiga dostigla što viši rang, tako da ako ćete je uopšte kupiti, uradite to određenog datuma.' I to privremeno iskrivi brojke.“

Izdavači čak, navodno, svoje mesto na listi pokušavaju da dobiju putem masovnih kupovina; ponekad preko treće strane. Autor, zapravo, može da napiše uspešnu knjigu, ali ne mora da znači da će stići na bestseler listu Njujork tajmsa, jer nema dovoljno snažnog izdavača koji bi mogao da mu prokrči put ili napravi dobru reklamu. Autor takođe može jednostavno napisati knjigu koja se prodaje sporo, ali stabilno. Ili ovaj autor možda nije ispunio neki kriterijum iz čarobne formule koju samo nekolicina ljudi zna.

Uz toliko mnogo faktora u igri, autori nastavljaju da se bore za mesto na listi, jer je to najbolji način da čitaoci saznaju za njihovu knjigu. Potvrda, novac i popularnost su stvari do kojih se teško dolazi u književnom svetu, a da biste ih dobili, morate biti broj jedan.
 
Autor: Metju Skimkovic
Izvor: hopesandfears.com
Prevod: Lidija Janjić


Podelite na društvenim mrežama:

uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
28.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
black friday od 29 novembra do 1 decembra 2024 u delfi knjižarama i na sajtovima laguna rs, delfi rs i dicearena rs laguna knjige Black Friday od 29. novembra do 1. decembra 2024. u Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs
28.11.2024.
Četvrti petak u novembru se od sredine 20. veka naziva crnim, jer od tog dana počinje sezona praznične kupovine i sniženih cena. Ovaj datum iz godine u godinu poprima sve veće razmere i proglašava se ...
više
 komi ne ume da komunicira tomohita ode u prodaji od 29 novembra laguna knjige „Komi ne ume da komunicira“ Tomohita Ode u prodaji od 29. novembra
28.11.2024.
Popularni manga serijal „Komi ne ume da komunicira“ problematizuje pitanje poteškoća u komunikaciji među mladim ljudima. Takođe, Tomohito Oda na maštovit i realan način prikazuje školske dan...
više
preminuo đanfranko kaligarič, autor poslednjeg leta u gradu  laguna knjige Preminuo Đanfranko Kaligarič, autor „Poslednjeg leta u gradu“
28.11.2024.
Đanfranko Kaligarič preminuo je 26. novembra u 77. godini. Pisac-fenomen, rođen 1947. u Asmari, u Eritreji, u porodici iz Trsta, odrastao je u Milanu, odakle se kasnije preselio u Rim. Kao novinar i s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.